Gordana Perić: Vučica

Vučica

Mrtva sam.
Kosti mi razvukli
kurjaci
po ledini.
Zube na njima ostre.
Kozu na vrbama suse.
Vucica jedna,
jezikom sopce,
i krv zgrusanu kusa.
Njenim jezikom zborim,
eho planinom raznosim
tek-da 
se ne zaboravi.

S U S R E T

Na Suncu je stajao nasmejan,

Čekao me je.

Na krilima vetra sam pristizala

Mlada,zaljubljena,ozarena,

Mene je čekao.

Sjedinjeni,ruka u ruci,

Nada u očima,

Kao ptice kad zajedno krenu na jug

Pošli smo,zaljubljeni,

U sreću,u novi život.

A onda je oblak zaklonio Sunce.

Odjednom,

Mi smo se u tami pretvorili

U zveri divlje,krvoločne,

U zveri-koje reže jedna na drugu

I zajedno nemaju

Šta da traže.

***

Skidam ženstvenost

Kao haljinu

Muški da te opkoračim,

Da te zauzdam

I zajašem.

Jer muškost se kali

Suzama sačuvanim

u oku.,ženstvenost uči

kastracijom prkosa.

Pogni glavu,

Smerno se prepusti

Mojim nedrima.

Dozvoli da te silujem

Umom,

Da nam se ukrste

Paralelni svetovi.

Ne boj se.

Ja praštam sve

Sem slabosti.