drama o nemačkom reditelju u sedam prizora
FRIC LANG, reditelj, muškarac srednih godina sa monoklom u levom oku
JOSEF GOEBBELS, nacistički ministar za propagandu, muškarac manje građe
LILY, buduča supruga reditelja Frica Langa
WALTER, jedan od činovnika u Goebelsovi kancelariji
PODPORUČNIK VIŠER, vojnik rednih vermaht snaga, muškarac više građe
VRATAR BANKE BRUNO, čelav muškarac srednih godina
ŠEF BANKE
ZVANIČNO LICE, državna bezbednost rajha
SPIKERKA, spikerka na radiu Berlin
KONDUKTER, kondukter na vozu
STARUDAR, vlasnik antikvarne prodaonice
Kraj: Nemačka, Francuska
Godina: 1933
1.prizor
Kancelarija nacističkog ministra za propagandu Goebelsa. Usred pozornice stoji veliki sto od mahagonija. Sto sija od čistoće i na njemu stoji gomila uređenih mapa sa papirima, svezanih sa plavom i crvenom vrpcom i tako on kancelarijske papire drži u nekvom urednom ukoričenom stanju. Pored papira stoji i pisaća mašina i telefon, a isto tako stoji stona lampa sa ne baš jakom sijalicom. U pozadini pozornice stoje troje omarića sa knjigama. Ova radna soba pokaziva na poštovanje ministra do starogermanačke prošlosti, na to poštovanje pokaziva prije svega slika Friderika Velikoga, koja je smeštena na jednom od omarića. Ponekad se usred prizora čuje pevanje ptica pevačica iz bašte.
WALTER(providno): Gospodine ministre…
GOEBBELS: Da.
WALTER: Gospodine…
GOEBBELS: Da, slušam vas, u čemu se radi !?!
WALTER: Gospodine ministre, gospodine Fric Lang vas čeka..
GOEBBELS( potpuno oživi): Odmah ga dovedite, odmah i to bez ikakvih ceremonija.
WALTER: Da, odmah.
LANG: Dobar dan, bar je dozvoljeno tako pozdraviti, zar ne ?
GOEBBELS: Kako da ne !?! Kako da ne !?! Vi samo uđite. Šta bi bilo zapravo pogrešno sa ovim pozdravom – dobar dan ?
LANG: Pa ništa. A svejedno obavešten sam da ste vi uveli dosta novih stvari, pa i pozdrav nije više isti.
GOEBBELS: Dobro ste vi obavešteni. Pa da, mi u stranki smo se navikli na pozdrav heil, a sada kad smo se popnjeli na vlast i podigli u društvene visine, da zaista, mi sada imamo i nov pozdrav -heil. A dočiće jedan dan, moj dragi prijatelju Lang, kad će ovaj pozdrav sasvim zamijeniti pozdrav dobar dan, u to sam uveren.
LANG: Nisam znao da sam vam drag.
GOEBBELS: Pa dragi ste mi i to što radite mi je veoma drago. Svi ti filmovi, sva ta arhitektura u vašim filmovima. Ne dajte na sve te jeftine priče,koje kruže o meni, na sve to što se o meni priča, ne dajte na to, molim vas, jer ja zaista cenim umetnost.
LANG: Ljudi se mi udvaraju sa lepim rećima, na to sam već navikao. Svi koji me traže, traže me zbog nečega,zato sve ovo udvaranje sa lepim rečima, zato sve ove počasti i ceremonije…
GOEBBELS: Ne udvaram se, ozbiljno govorim, najozbilnije… Ne, gospodine Lang, pratio sam vaš filmski rad u studentskim godinama, u godinama kad sam se pokušavao kao pisac književnog rada - romana.
LANG: Pokušavali ste pisati ?
GOEBBELS: Bez uspeha. Uknjiževnim zadrugama odbili su mi da mi štampaju roman Michael. Odbili su mi, znate kako je studentu u duši, kada mu nešto odbijaju.
LANG: Student bez para i bez mogućnosti, stara priča u svim društvenim dobama i zbivanjima. Sada ste nešto srdaćniji nego na početku razgovora…
GOEBBELS: Da, bolje rečeno: uzdržaniji sam kao što je tiho i uzdržano siromaštvo. Evo vam gospodine reditelju jedan prikaz, a ne samo prikaz iz mašte nego iz realnog života: pred vami stoji siromašan student sa bujnom maštom i sa čežnjom da nešto uradi iz toga svoga siromašnog života.
LANG: Gospodine ministar, već davno niste siromašni, čemu reč o siromaštvu još jednom ?
GOEBBELS: Evo vam prikaza iskrenosti.
LANG: Dobro, dobro.. Sećanja, sećanja, čovečanska sećanja, šta mogu promeniti sva ta čovečanska sećanja ? Vi ste bili nekada siromašan student, a ja duboko anoniman oficir u pozadini fronta. Oficir jedne slabašne oronule monarhije.
GOEBBELS: Koja se raspadala, jer je bila sva genetski degenerisana i dekadentnija nego bilo koje društvo prije, kao građansko društvo uopšte.
LANG: Gospodine, to je samo jedna strana društvene istine, a vaša mladost svejedno je potekla u dobi rascvetelog jugend stila ?
GOEBBELS: Da sećam se toga umjetničkoga pokreta.
LANG: Gospodine ministar, želeo bi da porazgovaramo više zvanično, više u kancelarijskom stilu. Zašto ste me uopšte pozvali ? Više bi želeo voditirazgovor u zvaničnom tonu.
GOEBBELS: Razgovor u zvaničnom tonu ? Zvanično ? Uredsko ? Kao činovnik sa činovnikom ? Ne, ne, to ne može. Vi ste umetnik, a ja poštovalac umetnosti. Najprije, dozvolite mi jedan razgovor u prijatnom okruženju, jedan konstruktivan razgovor čoveka sa čovekom, razgovor dva čoveka – jednog neizraženog umetnikasa jedne strane i na drugoj strani umetnika u punoj snazi i formi.
LANG: Konstruktivan razgovor !?!
GOEBBELS: Vi ste moj gost, gospodine reditelju. A da ne bi bilo pogrešnog shvatanja: mi u stranki nikada ne kažemo ne i čak kad smo posluživani.
LANG: Šta to znači ?
GOEBBELS: To znači: ne primamo dobro kad nas neko odbije, zaista ne primamo dobro, zato bi bilo dobro da kao gost sednete. Izvolite, sednite !
LANG: Da, vaša stranka je sada na vlasti.
GOEBBELS: Mi nismo samo politička stranka, mi smo sudbina ovoj zemlji.
LANG: Važi i za umetnike ?
GOEBBELS: Za umetnike to još posebno važi.
LANG: Sedim.
GOEBBELS: Nestrpljenje znači da vam se žuri, vidim vam u očima; ne, ne, vi samo sedite i osećate se kao gost. Dozvolite mi, da vas poslužim.
LANG: Neka bude.
GOEBBELS: Pa mi neznamo rečenicu Neka bude.A imamo mi nekakav problem.
LANG: Zbog tog problema ja sam ovde.
GOEBBELS: Da.
LANG: Slušam…
GOEBBELS: Vidim da pažljivo slušate… Pa imamo problem u suradnji sa filmskim rediteljima. Nije stvar u umetnosti, nego u društvenom kontaktu sa njima, pardon, sa vama, reditelji izbegavate ili odbijate društveni angažma, onu kolektivnu odgovornost zbog koje vredi živeti pun društveni život sadašnjice… Mi dajemo jedinstvenu priliku. I jedina koja je otvoreno prihvatila našu ponudu i ljubaznost također, bila je Leni Rifenstalova…
LANG: Ako je tako, gospodine ministar, onda bi bilo najbolje da ona sedi u vašoj kancelariji umesto mene…
GOEBBELS: Nisam završio, ne prekidajte me, molim…
LANG: Izvinjavam se…
GOEBBELS: Vidim da se izvinjavate… A sada je na redu posluživanje. Walter, Walter !
WALTER: Izvolite gospodine ministre !
GOEBBELS: Donesi dve kafe i dva konjaka, slažete se sa nadrudžbom, Lange !?!
LANG: Sasvim u redu.
WALTER: Odmah, gospodine ministar.
GOEBBELS: A sada vama postavim pitanje u zvaničnom tonu, kako vi kažete tome tipu razgovora: jedno kraće pitanje: kakav je vaš stav prema filmskom poduzeću, tvrtki UFI ?
LANG: Pomogli su mi. Financirali su moje četiri filmove: Nibelunge, Metropolis,Špijone i Ženu na Mesecu. Četiri rada takozvane sedme umetnosti. A inače uslovi za snimanje i rad na filmu sjajni, više nego povoljni u tehničkom sadržaju reći. Veoma inteligentni tehnički radnici, u studijima se uvek pruža mogućnost za kreiranje, pravljenje maketa i za sustavljanje različitih kombinacija kulisa. Dobro rukovodstvo koje je uvek podržavalo moj rad i dali su mi otvorene ruke u svemu. U UFI ima prvo i završno reć reditelj a ne producenat. A i sindikat nema takvog uticaja na snimanje, kao što se to događa u Americi, gdje glumci u sindikatu od jednom stanu i ne žele igrati ni minut više od planiranog radnog vremena, ni minut više…
GOEBBELS: Ni minut više… A vreme u nacionalsocijalizmu kreće u sasvim drug pravac nego u kapitalizmu. Sada više ne vrede samo kapitalističke minute.
LANG: Kao već znate nisam član vaše stranke.
GOEBBELS: Znam.
LANG: Reditelj po svojoj prirodi rada nije sindikalista ili demokrata, on ostaje monarh individualista bez obzira na društveni poredak.
GOEBBELS: Umesto građanske individualnosti sada je vreme za kolektivizam. I reditelj treba da se promeni i da radi za jednu veliku dušu njemačkog naroda.
LANG: Nisam još navikao na taj vaš politički rećnik.
GOEBBELS: Imate vremena da naviknete.
LANG: Reditelj je u svojoj suštini monarh individualista, kao Friderik Veliki na sliki, koja visi izza vaših leđa.
GOEBBELS(veseo): Pa sviđa vam se portret Velikoga ?
LANG: Portret je napravljen u vajmarskoj republici. Uvek gledam i posmatram što ukrašava stanove, kancelarije i urede, koje slike vise u sobama i sobićacima.
WALTER: Gospodine ministar, gospodine Lang, dve kafe, dva konjaka i to dupla.
GOEBBELS: Zaista, kafa…
LANG: Miriše gorka turska crna kafa.
GOEBBELS: Da, da, miriše…
WALTER: Gospoda, još nešto ?
GOEBBELS: To bi bilo za sada sve. Zaslužite pohvalu Waltere, uvek ste na dohvat ruke i ja to cenim. Kad bi bili svi filmski reditelji na dohvat ruke bilo bi to krasno, a oni prkose i istrajavaju sa svojom individualnošćom. Što mislite u tome Waltere ?
WALTER: Ja mislim… Pa ja mislim… Gospodine ministar, ja se zaista ne razumem na mnoge stvari, ja ne mislim…
GOEBBELS: Tačno. Da, vi ne mislite, tačno, što biste mislili kad znate da ste u pametnim rukama. Na dohvat ruke ste, Waltere i to je sada od izuzetne važnosti. U vajmarskoj republici su suviše mislili na užitak i kapital.
WALTER: Nema više tih vremena.
GOEBBELS: Tačno, otišla i nestala su ta vremena.
WALTER: Na vaše zdravlje, gospoda. Na vaše zdravlje.
GOEBBELS: Za sada si slobodan…
WALTER: Ali na dohvatu ruke… Na dohvatu ruke gospodine ministre.
GOEBBELS: Što je od izuzetne važnosti ! Waltere, što je od izuzetne važnosti.
LANG: Gospodine ministar, odgovorio sam na vaše kraće pitanje.
GOEBBELS: Sada sam ja na redu: gospodine Lang, mi vam nudimo mesto rajhdirektora nemačkog filma. Sa tom titulom i funkcijom bili bi prvi čovek nemačkog filma. Poznati kod nas i u svetu. Svetska stvar…
LANG: U berlinskoj UFI ?
GOEBBELS: Da, tamo bi bio centar svih aktivnosti, tamo bi imali kancelariju poput moje.
LANG: Glavni argument za takvu odluku.
GOEBBELS: Furerjeva odluka. Furer je vidio vaš film Metropolis. Još sada mi zvuće njegove reći: To je čovek koji će postaviti nacionalsocijalistički film. Znate, freiburška filmska škola nije loša, sa Rifenstalovo u prvom redu, uopšte nije loša sa svojim planinskim filmova. Ali…
LANG: Ali izgleda da nije tako dobra da bi vi pravili krupnije planove sa tom filmskom školom…
GOEBBELS: Oni znaju šta je to planinska lepota. Oni znaju šta je to nemačka romantika, šta je to simfonija prirode. Ali za drugo, za drugo nisam uveren, siguran… Ali simfonija arhitekture, magma života u gradu i savremenom životu, to je vaša jača strana, to je u vašim rukama. Dijalog između paganske nemačke tradicije i novog velegradskog načina života znate samo vi da uspostavite. Komplikovan je organizam u gradovima i velegradovima, a vi znate za taj organizam. Vi ste urban čovek, čovek urbane sredine i to je prednost.
LANG: Urban čovek…
GOEBBELS: Niste sentimentalna seljačina koja dosađiva sa svojim rodoljubljem.
LANG: A zemlja…
GOEBBELS: Da, zemlja je krv. I naša tela su veliki koreni koji crpe snagu iz zemlje i vilajetov.
LANG: To je koliko razumem furerjeva ponuda.
GOEBBELS: Velika furerjeva ponuda.
LANG: A možda se radi o nesuglasici.
GOEBBELS: Kakvom ? Bio sam potpuno jasan.
LANG: Ili o nesuglasicama.
GOEBBELS: Prije jedna nesuglasica, sada više nesuglasica, sada smo već u pluralu, dokle ćemo stići ako tako nastavimo, gospodine Lang.
LANG: Nisam čovek vaše stranke.
GOEBBELS: To nije motiv.
LANG: Nisam član.
GOEBBELS: Možete biti počasni član i to bez članstva u našoj stranki.
LANG: Ne razumem.
GOEBBELS: Nema šta razumeti. Prihvatite ponudu rajhdirektora nemačkog filma i vaš rad će stupiti na mesto političkog opredeljenja i izkaznica, legitimacija stranke nije potrebna. Bitni su rad i zalaganje, a ne protokol. Hočete li konjak ?
LANG: Samo kafu.
GOEBBELS: U očima vama treperi posebna svetlost.
LANG: Nije mi dobro. Uznemiren sam zbog svega toga.
GOEBBELS: Da, da, to je poseban dan za vas lično. Treba da razmislite kako stvari stoje, naravno, vi ne odlućujete između crne i bele košulje u prodaonici sa tekstilom. Vaša odluka ne stupa na snagu odmah, nego treba dobro da promislite.
LANG: Gospodine ministar, po majki sam Jevrej.
GOEBBELS: Mi odlućujemo ko je u ovoj zemlji Jevrej i ko nije.
LANG: Da vi ste na vlasti.
GOEBBELS: Vlasti ? Ne radi se samo o vlasti… Ne, ne, gospodine Lang, mi smo sudbina ovoj zemlji. A vi ste Nemac, njemački vam je ispravan i tečan i izgledatepoput Nemca. Rajhdirektor nemačkog filma, to nije samo titula i radno mesto nego velika sudbina. Velika sudbina u ovoj zemlji. Da, vi imate učešće u našoj stvari. Vi ste mali a značajan kolutić u jednome velikome kolutu koji se zove sudbina.
LANG: Dobar ste retorik, takvi ljudi kao što ste vi treba ne samo da govore nego i da pišu.
GOEBBELS: Pisana reč nije moja sudbina. Rekao sam već: odbili su me kao studenta da mi objavljivaju književne radove. A alat sam sudbine, to sada znam.
LANG: Alat smešten je samo u radionicu. Oruđe biva, stoji u radionici i mehaničko značenje proizlazi iz ove reči. Nisam još navikao na ovaj novokomponovani politički rječnik.
GOEBBELS: Treba vam vreme, rekao sam već: treba vam vreme…
LANG: Ja sam samo reditelj.
GOEBBELS: A ja sam ministar.
LANG: Izgleda da je tako bilo predodređeno.
GOEBBELS: Posebna svetlost vam treperi u očima.
LANG: Postoji nesuglasica, možda problem nije velik pa ipak…
GOEBBELS( netrpeljivo): Govorite !
LANG: Moj film Testament doktor Mabuseja je zabranjen. Zabrana dolazi od strane ministarstva za unutrašnje poslove i berlinačke policije.
GOEBBELS: Walter ! Walter !
Prijuri na pozornicu.
WALTER: Izvolite, gospodine ministar. Na dohvatu ruke sam.
GOEBBELS: Iz deponije novih udredba donosi odmah ovaj fascikal.
WALTER: Na papiriću piše: AB II: depeše, naređenja, zabrane na propagandom i kulturnom području.
GOEBBELS: Dobro si pročitao, Waltere. Neka ti u podrumu daju ovaj fascikal. Donesi ga odmah.
WALTER: Odmah, gospodine. Odmah !
GOEBBELS: Zvanična interpretacija vama je već poznata. Ne bih je ponavljao. A mi nismo raspusnija tvrtka kao što je bila vajmarska republika.
LANG(ljuto): Niste. Ali vajmarska republika mi svoj živ dan nije zabranila ni jedan jedini film.
GOEBBELS: Nikome nije ništa zabranila, jer nije imala nikakvog kriterija. To je bila vlast bez kriterija. Malograđanska sredina, raspusna i dekadentna. Nikome nije ništa zabranila, pa i vama nije…
WALTER: Donesao sam ono što ste naručili.
GOEBBELS: Dobro, Waltere, vrati se za sada u svoju kancelariju.
WALTER: Da, gospodine ministar.
GOEBBELS: Pa da vidimo šta ovdje piše. Čitam: Herrschaft des Verbrechnes. Vlast zločina. Čovekova duša treba da bude obuzdana. Sa providno bezsmiselnim zločinom. Zločinom koji neće nikome donesti korist, jedina je njegova svrha da natera užas u čovečanska tela, da strahota zavlada čulima. Najsvetiji zadatak je sprovoditi vlast zločina. Stanje potpune anarhije i nesigurnosti. Uspostavljeni će biti uslovi za uništenje sveta takođe. Potpun kaos bi doneo značenje da je zavladao zločin. To ste vi napisali…
LANG: Da, sa svojom sada nekadašnjom suprugom Theo von Harbou.
GOEBBELS: To su rečenice iz vašog scenarija Testamentdoktor Mabuseja. Pa dobro čoveče ove reči i rečenice nisu nevine…
LANG: Nevine…
GOEBBELS: Da, nevine. Još posebno ako je človek pripadnik nacionalsocialističkog pokreta, ako je član stranke, onda zna da su to reči strane štampe o našom pokretu. Žute štampe. A te reči nisu korektne i opravdane. U inostranstvu o nama pišu: vlast zločinaca, vlast pučista… Nismo mi od juče…
LANG: Dozvolite…
GOEBBELS: Ne dozvoljavam. Reči i rečenice strane štampe su reči i rečenice scenarija Testament doktor Mabuseja.
LANG: Imam sada reč ?
GOEBBELS: Da, imate, ali ne završnu reč…
LANG: Svi događaji i tragovi događaja u ovome filmu vode u psihijatrijsku bolnicu, a ne na političku pozornicu.
GOEBBELS: Kažete političku pozornicu. Pa zar mislite da će biti naša vlada ikada skinuta sa repertoara ?
LANG: Znam samo da su bili Neron i Kaligula skinuti sa repertoara, iako su se oni nadali da će rimski imperij potrajati i potrajati i to hiljada godina.
GOEBBELS: Što želite da kažete ? Reči su vam vrlo simboličke ?
LANG: Gospodine ministar, po zanatu sam arhitekta, a ipak sam umetnik. Ne tražite od mene bukvalnog prevoda, jer je ponekad vrlo težko prevoditi san u stvarnost, umetnost u politiku… Znaćenje je za vas kao političara bitno, ali vi tražite u umetničkim delima bukvalno značenje, a toga kod mene nema.
GOEBBELS: Nastavite…
LANG: Sve istrage koje vodi inspektor Loman u ovome filmu vrte se oko jednog velikog stranca, o kome svi znaju nešto, a vidio ga nije niko… On je poništeno, sakriveno lice u društvenom mraku, koji vodi sve kriminalne poduhvate, operacije, a njegova upetljanost u događaje nije dokazivana. On radi u pozadini. Manipulira sa ljudima i tehničkim predmetima…
GOEBBELS: Nastavite…
LANG: Ljudi vide film, a ne čuju politički govor.
GOEBBELS: Film uteće na ljude. Izazvao bi pljusak nasilja i bio bi društvena inspiracija za terorizam u našoj zemlji.
LANG: Sve ovo je za mene smešno – zvanična i nezvanična obtužnica. Devet i dvatesetog marta bi trebala da bude premijera mog filma, a nije je bilo.
GOEBBELS: Niti je neće nikada biti. Prelaziva na drugu temu. Koliko dana vama treba da promislite o ponudi ?
LANG: Jedan dan.
GOEBBELS: Samo jedan dan?
LANG: Jedan dan.
GOEBBELS: Walter ! Walter !
WALTER: Na dohvatu ruke, gospodine.
GOEBBELS: Odnesi ovaj fascikal u podrum. I pospremi gospodina iz ministarstva.
WALTER: Da, gospodine ministre.
GOEBBELS: I još nešto !?!
WALTER: Da….
GOEBBELS: Kad će sutra gospodine dolaziti ovamo, neka bude odmah primljen i to bez ceremonija.
WALTER: Da, gospodine ministre.
GOEBBELS: A sutra ćemo otvarati bocu konjaka. Očekujem povoljne vesti…
LANG: Doviđenja…
GOEBBELS: Sutra, gospodine ( sa kažiprstom prekori kroz vazduh )
2. prizor
Zvučna slika: potpuna tama, čuje se tutnjava tramvaja i potmula tutnjava nekog voza koji juri na ivici grada. Zvižduk i glasovi putnika u saobračaju. Čuje se buka velegradakao snažno šumorjenje ljudskih glasova i saobračaja. U jednome veliki tračak svetlosti pada na pozornicu i vide se velika vrata sa natpisom: BANKA. Natpis izpisan je u starinskim slovima, u gotici. Vrata zatvorena su sa sigurnosnom bravom, sakatancem kojeg savija lanac od sijajućeg metala. Prilazi reditelj Fric Lang koji želi na svaki način otvoriti vrata koja se ne daju otvoriti.Iza leđa mu prilazi čuvar Bruno.
BRUNO: Pa dobro čoveće, znate koliko je sati, bankaje zatvorena !
LANG: Želim ulaziti…
BRUNO: Radno vreme je završeno. Valjda nećete opljačkati banku…
LANG: Zar nema šanse da bi bio ko unutra, bančni činovnik sa produženim radnim vremenom…
BRUNO: Nema više nikoga, gospodine… Nema produženog radnog vremena ! Vrata su zaključana i namotana lancem.
LANG: Ni jednog bančnog činovnika…
BRUNO: Ni jednog. Banka se zatvara u pet, a sada je pola šest.
LANG: Gotov sam u pitanju novca.
BRUNO: Nova vlast, novo radno vreme, šta hočeš ! Poznajem vas od kud gospodine, vaše lice mi je poznato. Živite možda u komšiluku !?! Skuvao sam si čaj, treba mi društvo, treba podeliti čaj, treba podeliti stomakliju… Lice vam je orošeno sa znojem, pa vidi grašak znoja, sigurno vama treba čaj, sigurno vama treba stomaklija…
LANG: Neka bude, neka bude deset minuta…
BRUNO: Neka bude…
3. prizor
Nov prizor.
Velik otvoren ormar usred pozornice. Izpred ormara leže bele, crne i šarene košulje i kaputa. Reditelj Lang nešto traži u ormaru i baca tekstil na pozornicu. Čuje se zvonjava kućnog zvonca.
Dolazi Lily na pozornicu.
LILY:Kakav nered u sobi. Kao u pozorištni predstavi.
LANG: Dobar dan, Lily.
LILY: Čuo si – zvonila sam..
LANG: Ne, nisam čuo zvonjavu kućnog zvonca.
LILY: Šta se dešava !?! Pa neće valjda zemljotres !?!
LANG: Bio sam kod šepavog.
LILY: Kod Goebbelsa ?
LANG: Danas.
LILY: Pa valjda te nije poterao iz zemlje zbog toga što si pola Jevreja u krvi ?
LANG: Nudi mi mesto rajhdirektora u UFI.
LILY: Zabranili su ti film, a sada ti želi posaditi krunu na glavu.
LANG: Prvo poniženje, a onda povišenje, tako se ponašaju oni koje žele stvarati robove u ovoj zemlji.
LILY: Znaći odbio si.
LANG: Nisam mu ništa rekao. Nisam pristao, a nisam ni odbio. A za sebe i svet sam odlučio.
LILY: Odlaziš ?
LANG: Večeras. Pa ima voz za Francusku u deset.
LILY: Treba ti novac?
LANG: Da. Banku su mi već zatvorili. Razgovor se otegnuo i banke se zatvaraju u pet.
LILY: Kakva vremena. Ja ću ti napuniti novčanik.
LANG: Na zajam ćeš mi dati nešto novca.
LILY: Dobro, dobro, posudiću ti. Kako je bilo ?
LANG: Kod Goebbelsa ? Razgovor je bio diplomatičan, lukav i na nekim mestima čak i oštar. Rekao sam mu da ni jedan imperij u istoriji nije potrajao dugo. Pomenuo sam Nerona, Kaligulu…
LILY: Sada čekaju tvoj odgovor.
LANG: Njih ne interesuje moj odgovor. Ako ostanem u ovoj zemlji, ako ostanem u Nemačkoj, to za njih znaći: glasan da.
LILY: Bože !
LANG: Prije nečastivi.
LILY: Pa vidim prošla su vremena kad su se nacionalsocijalisti tukli sa marksistima. Tukli su se u seljačkim gostionima i građanskim kafičima. Sad su na vlasti. Snažni žele biti kao porodica Hohencolern, svi ovi nekadašnji tučevnjaci. Kavgadžije ružne ! Hohencolerni su stvarali Prusiju, a ovi će napraviti rastur od zemlje.
LANG: Tražim stari kufer.
LILY: Ostani još jedan dan.
LANG: Tražim stari kufer za novo putovanje. Sutrašnji dan je već njihov.
LILY: Kakva vremena !
4.prizor
Zvučna slika: potpuna tama, čuje se tutnjava tramvaja i potmula tutnjava nekog voza koji juri na ivici grada. Zvižduk i glasovi putnika u saobračaju. Čuje se buka velegrada kao snažno šumorjenje ljudskih glasova i saobračaja. U jednome veliki tračak svetlosti pada na pozornicu i vide se velika vrata sa natpisom BANKA.Posebno osvetlenje počinje da pada u stražaru, u sobu od nekoliko kvadratnih metara.U njoj sedi čuvar Bruno. Na šperploči, steni od iverice visi Hindenburgov mladalački portret. Na starome stolu stoji stari radio u okućju od lesa. Čuvar sa jednom rukom podupira pospanu glavu, sa drugom nosi ka usnama vrelu šolju kave. Duva u šolju i tako rashlađiva vrelu kavu.
Otvoren radio donosi najnovije vesti.
SPIKERKA: Dobro jutro građani Berlina ! Sa jutrom dolaze nove vesti i mi smo za vas pročitali u novinama što se zbiva na pozornici građanskog života. Evo, prva vest stiže iz oblasti sedme umetnosti, iz filma. U najnovijem broju Filmske štampe možemo pročitati ministrovu nameru da postavi na mestu rajhdirektora nemačkog filma našeg međunarodno uspešnog reditelja Frica Langa. Gospodine Fric Lang u našima sjećanjima živi kao reditelj velikih fantazijskih filmova, ko ne zna za Metropolis, Nibelunge i za Ženu na Mesecu !?! Prema rečima ministra Goebbelsa Lang donosi u savremeni nemački filmsve ono što njemu sada treba, a najviše od toga treba našome filmu poštivanje starogermanačke kulturne bašte. I gospodine Lang poseduje baš tu žilu kucavicu, po kojoj kruži stara krv za nova vremena. Puno toga pokazivao je u filmu Nibelungi i treba još da nas iznenadi sa najnovijima filmskim poduhvatima ali od sada dalje sa punom podržkom naše vlasti. Nadamo se da će se gospodine Lang odlućiti u dobro svih nas koji volimo našu filmsku baštu.A na kraju i početku takve i svakve važne odluke stoji naš firer Adolf Hitler.
ZVANIČNO LICE: Znači – to je vaš nočni čuvar !?!
ŠEF BANKE: Da, niko drugi… Bruno, probudi se !
ČUVAR BRUNO: Ne, ne, nisam ni spavao, nisam ni za tren oko sklopio, ni za tren, gospodine upravniče, na dužnosti… (veoma pospano )
ŠEF BANKE: Da, da, na dužnosti toplog kreveta, a kreveta ovdje nema.. Probudi se, pospanće !
ZVANIČNO LICE: E, vidi kako se može na državnom poslu spavati.
ČUVAR BRUNO: Ja, ne spavam.
ZVANIČNO LICE: Prekidam priču oko spavanja, jer se lepo vidi da vi spavate na radnome mestu.
ŠEF BANKE: Kaži ti meni: da li je iko ušao u ove prostorije juče između pet i šest popodne ?
BRUNO: Da, muškarac i to muškarac u najboljim godinama.
ŠEF BANKE: Muškarac ?
ZVANIČNO LICE: Treba nam opis togagospodina ? Nešto više reči !
ČUVAR BRUNO: Gospodine je nosio smeđi kaput i u oku nosio je monokal, ono staklo od naočara…
ZVANIČNO LICE: Dovoljno nama je to, dovoljno… Sada znamo da je gospodine u najboljim godinama bio ovdje, sada mi to znamo…
ŠEF BANKE: Da, znamo. Da li si upamtio koliki je bio čas kad je ulazio u predvorje banke ?
ČUVAR BRUNO: Bilo je u pola šest tačno.
ZVANIČNO LICE: Vodite li vi nekvu evidenciju nočnih događaja ? Ima li bilo šta napisano ?
ŠEF BANKE: Treba da vodi.
ČUVAR BRUNO: Ovde ima sveske.
ZVANIČNO LICE: Pa da vidimo nočna posmatranja: u pola jedanajst uveče u predvorje banke ušao pas bez vlasnika, oko vrata imao je pločicu sa slovima. Levi pisalo je na pločici. Pa šta ovi židovi ne znaju da brinu o svojim pasovima ?
ČUVAR BRUNO: Napisao sam ono što je bilo. Pas je bio lep i velik.
ZVANIČNO LICE: Zašto je bio sam ?
ČUVAR BRUNO: Ne znam.
ZVANIČNO LICE: Ne znate. Gde mu je bio vlasnik ?
ČUVAR BRUNO: Od kud znam. Pas je bio sam, došao i otišao. Vlasnika mu nisam video, možda…
ZVANIČNO LICE: Možda !?!
ČUVAR BRUNO: Možda vlasnik nije bio više živ !?!
ZVANIČNO LICE: Na šta pogađate, gospodine čuvaru !?!
ČUVAR BRUNO: Rekao sam samo možda.
ZVANIČNO LICE:Još jednom pitam: na šta pogađate ?
ČUVAR BRUNO: Govori se, možda su to samo glasine, govori se da se u Jevreje sada puca…
ZVANIČNO LICE: Puca !?!
ČUVAR BRUNO: Da, puca. Metak u potiljak, znate..
ZVANIČNO LICE: Ne znam, vi znate… metak, dva u potiljak !?! ( zaigrano naivno )
ČUVAR BRUNO: I ja ne znam. Gospodine, postavljate suviše pitanja, ja sam samo čuvar…
ZVANIČNO LICE: Dobro obavešten nočni čuvar.
ČUVAR BRUNO: Nisam obavešten. Možda su to samo glasine, velike i prljave glasine koje su..koje nisu…koje su…koje nisu…
ZVANIČNO LICE: Koje nisu naivne…
ČUVAR BRUNO: Da, naivne.
ZVANIČNO LICE: U nikoga se sada ne puca. U Jevreje nismo ispalili ni jednoga jedinog metka.
ČUVAR BRUNO: Pišem samo ono što je bilo…i o gospodinu sa monokalom pišem…
ZVANIČNO LICE: Da, i onjemu ! Ova sveska sada pripada meni. U njoj piše o gospodinu koji nosi monokal. Na ministrastvu hoče to interesovati gospodina ministra lično.
ČUVAR BRUNO: Da, sigurno.
ZVANIČNO LICE: Više nego sigurno.
ŠEF BANKE: Bruno, drugi put ne spavaj !
5. prizor
Na vozu. Situacija u kupeu, videna sa polaprofila. Dva sjedišta od sitnih dasaka u kupeu. Sjedišta liče na klupe u građanskom parku. Veliki prozor u kupeu i statički motiv razgleda sa prozora: vidi se vilajet u kiši – jedan veliki akvarel od kiše i drveća.
KONDUKTER: Carina ! Putnici, na sledečoj stanici nas čeka carina, pet minuta imate da pripremite svoje kofere, prtljagu na pregled, ako imate nešto posebno da se prijavi, kažite meni lično. Gospodine, imate vi nešto posebno da se vidi…vaš smeđi kofer…
LANG: Samo lične stvari, u koferu imam samo lične stvari…
KONDUKTER: Ništa drugo !?!
LANG: Pa ništa… U koferu nosim garderobu, knjiga i koluta od filma…
KONDUKTER: Filmski ste reditelj !?!
LANG: Ma ne baš, samo povremeno snimam… Moj zanat….ja sam fotografa… Imam fotografski atelje, u blizini Nolendorskoga trga., u Berlinu takođe.
KONDUKTER: Šteta što sam vas upoznao tek sada. U nedelju je moj sin slavio peti rođendan. Zamislite pet svečića na torti i sinovo lice u osmehu. I to na večitoj fotografiji i ako ste u stanju, vi bi fotografiju čak kolorirali… Zamislite, vječita fotografija u boji. Šteta što sam vas tek sada upoznao… Imate posednicu kod sebe, gospodine ?
LANG: Svakako!
KONDUKTER: Jozef Goldenkrauz, građanski fotografa.
LANG: Da, niko drugi, to sam ja… U pristojnom okruženju u Berlinu vodim svoj atelje. Kada sunce sija, ja fotografišem reci piši u parku..
Kondukter napravi nekoliko koraka, udaljava se…
KONDUKTER: Već se vide francuska brda… Još malo i vozimo se skroz Francusku. Carina ! Carina ! Poštovani putnici, na sledečoj stanici nas čeka carinski pregled… Pripremite kofere, pripremite ! Josef Goldenkrauz, da li je to zaista fotografa… ( polaglasno ) Josef Goldenkrauz, nikad čuo ! Čovek govori naše, sa berlinačkim akcentom… Mislim da nije… pa moj špijunski posao kod njega začas propao je…
6.prizor
Opet kancelarija ministra za propagandu.U sobu stupa podporučnik vermaht snaga.
GOEBBELS: Gospodine podporučniće…
PODPORUČNIK( kao da se budi iz snova): Da, gospodine ministre.
GOEBBELS: Podporućniće, šta vidiš na mome pisaćom stolu ?
PODPORUČNIK: Pa vidim, pa vidim flašu, ako je to stvar koju treba da vidim…
GOEBBELS: Flašu čega, podporućniče !
PODPORUČNIK: Flašu vinjaka.
GOEBBELS: Znaš li mi objasniti kako prave vinjak i koja vrsta alkohola je to što nazivamo vinjakom ?
PODPORUČNIK: Konjak, vinjak, konjak, vinjak…
GOEBBELS: Da, posebna rakija od vina, kako ga destilišu ?
PODPRUČNIČE: Gospodine ministre, zašto otvarate ta pitanja, zašto pitate ?
GOEBBELS: Vojnik ste. Oruđe sudbine i treba da odgovarate na pitanja, na sva pitanja koja ja postavljam u kancelariji, na sva pitanja koja naša vlast postavljabilo gde… Vi odgovarate, vi ne postavljate pitanja, razumete !?!
PODPORUČNIK: Destilišu ? Ne znam.
GOEBBELS: Rodno mesto konjaka, znate li !?!
PODPORUČNIK: Nekako zvući francuski.
GOEBBELS: Nakon dužeg vremena pravilan odgovor. Privređivaju i destilišu ga u francuskom mestu Cognac. Inače od uvek je bilo to salonsko piće, piće visokog građanskog društva, od kada postoji građansko društvo postoji navika ispijanja različitih vrsta vinske rakije. Znate li sa kim bi trebao danas da oplaknujem radostnu vest, koje na žalost nema ?
PODPORUČNIK( ponavlja ministrove reči): Radostnu vest koja na žalost nije stigla… Ne znam, gospodine.
GOEBBELS: Sa gospodinom Fricem Langom. Boca stoji, a njega nema.
PODPORUČNIK: Da li je to kakav oficir ?
GOEBBELS: Filmsko obrazovanje vama nije jača strana, podporučniće. Ali ako pogledamo sa druge strane, da, bio bi oficir oficireva, ako bi gospodine Lang to želeo. Oficir reditelja na području sedme umetnosti.
PODPORUČNIK: Gdje se sada nalazi taj gospodin – gospodin Lang !?! ( gleda kao da bi čovek bio u prostoriji )
GOEBBELS: Mudro pitate, gospodine Višer, veoma mudro. Zašto vas pitam u vezi sa konjakom; zaključujute bilo šta ?
PODPORUČNIK: Gospodine Lang se nalazi u Francuskoj.
GOEBBELS: Tačno.
PODPORUČNIK: Pobegao je !?!
GOEBBELS: Tačno zaključujete, pogodili ste grudnu metu.
PODPORUČNIK: Piće pije u avtentičnom okruženju, u Francuskoj.
GOEBBELS: Možda sa slamicom u usnama, čini se…
PODPORUČNIK: Zašto vama je toliko stajalo do toga čoveka ?
GOEBBELS: Višer, ne hodate vi u bioskop ?
PODPORUČNIK: Ne.
GOEBBELS: U teatar ?
PODPORUČNIK: Ne.
GOEBBELS: Interesuje vas šport ?
PODPORUČNIK: Ne, ja sam vojnik, oruđe sudbine.
GOEBBELS: Puno bolja je sudbina sa puno interesa. Pa pogledajmo…
Valter ! Valtere !
Valter pritrči na pozornicu.
VALTER: Izvolite, izvolite gospodine ministre !?!
GOEBBELS: Valtere, vi posećujete bioskop ?
VALTER: Da, ali samo jednom u sedmici, u nedeljo, jer su tada karte za pola sume jeftinije…
GOEBBELS: Jeftinije… jeftinije za pola sume, neverovatno… Ali ja bi nešto skupo, ja bi nešto krupno !
Ja bi čoveka sa puno potencialai interesa, nekoga koji bi izgradio velegrad nemačkog filma. Zapravo, težko je dobiti umetnika, ali veoma lako prosjek… Prosjek od prosjeka. I čeka me prosjek.. Vas dvojica… gubite se mi izpred oči…
Goebbels baca bocu u zid i boca se razbija.
7.prizor
Ulica: lampa usred ulice, ulični fenjer koji na početku prizora slabašno sija. Na pozornici, usred ulice od papira i kartona, bolje sive nego šarene boje, stoji časopisni stub. Časopisni stub je pun reklama i časopisnih listova odnosno vesti. Na njemu istupa reklama za cirkus – lav sa otvorenom njuškom. Sastavni dio ulice je razbijena šipa izloga; paramparčad sija. Veliki komadići stakla sijaju sa florescentnom svetlošćom. Muškarac poznih srednih godina skida francusku baretku i na čelu mu vidimo grašak znoja, zabrinuto i pažljivo gleda rastur od stakla. Iz izloga poleteo je i stolac od tapeciranog pliša koji sada leži usred ulice. Muškarac podigne i postavi istorijski stolac od pliša i sedne.
LANG: Istorijski stolac, nema šta, lep stolac !
STARUDAR: Bože moj, moj izlog pretvorio se u groblje od stakla, u paramparčad, tako mi svega…
LANG: Što se dogodilo, gospodine ?
STARUDAR: Gospodine… Po pozivu sam antikvar. I Njemac…
LANG: Kao ja…
STARUDAR: Sa berlinačkim akcentom.
LANG: Da, sa berlinačkim akcentom u ustnoj šupljini.
STARUDAR: Šaljivčija. Šegačite se vi ! Francuski rodoljubi mislili su da sam sledbenik Adolfa Hitlera, jer moj francuski zvući htio nehtio nemački. Ali ja sam zapravo Jevrej, poduzetnik više godina u ovome malome gradu. I nemam ništa sa aktuelnom nemačkom politikom i nemam ništa sa politikom uopšte. Antikvar sam i potreban sam…
LANG: Konjaka gospodine…
STARUDAR: Pa baš flašu brendija su bacili u prozor izloga.
Starudar podigne okvir nekve slike, rađene sa uljanim bojama.
LANG: Šta držite u ruci ?
STARUDAR: Sliku kao što vidite…
LANG: Sa razbijenom šipom…
STARUDAR: Toliko stvari je u ovo doba razbijeno… Držim sliku sa rasčupanim okvirem.
LANG: A na sliki spava kralj Barbarosa…
STARUDAR: A šta je on učinio sadašnoj aktuelnoj politici da mu slika usred ulice leži !?!
LANG: On se sigurno neće probuditi, u svojim snovima će i ostati…
STARUDAR: Antikvarna slika velike je vrednosti… a na žalost razbijena !
LANG: A policija !?!
STARUDAR: Dolazi ! A vi prilazite…
LANG: Iz Nemačke.
STARUDAR: Jer je i tamo…
LANG: Da, da, i tamo se bacaju boce u šipe izloga.
K r a j d r a m e
Постови
