Stela Kralj: Bolesna priča

Sjedim i čekam. Znam li sta čekam? Možda. I, da, upravo sam shvatila da čekam.Što me prehlada žešće muči, to manji razmak izmedju dvije cigarete pravim. I ovaj rukopis je bolestan, a jagodice sam odjeljala da bih suze od bolesti obrisala. Čuj, suze? Ko zna šta. Ni olovke me ne slušaju, ali ja želim da pisem."A svinjara si ljubila da bi dobila igračku koja svira. "Tako mi se sada čita ta priča. I tako mi treba onaj koji grize: usne, život. I zašto,zašto baš on?Jao, sve mi se neki stihovi i citati motaju po glavi.U noći ovoj čekam sledecu noć,a ne znam hoće li me ona, beštija, iznevjeriti. Prerealno,a nerealno. Zadesila me je divna sreća. A šta ako je ona tudja, ako je samo privid? "Ima li bel den za mene?" I kako da zaboravim onog kojeg godinama bezuspješno zaboravljam?Čini mi se da lagano uspijevam,ali se istovremeno u vrzino kolo uplićem?Ili grijesim ja, nenavikla na lijepo i jednostavno. Danas cu da pricam, danas ću da slusam. A večeras? Večeras ću čekati čekanje.

Ustvari nisam ja
Da li si sanjao komadić
neba poslije kiše?
Nikada nisi ni bio tu.
Uvijek će postojati "tamo".
Da li će ikada više....?
Il' biće: Izvini, da li se znamo?
A ostace nikotinski poljubac.
I neki neopisiv nemir,
A mačku o rep ću
Okačit' recenicu:
"Ako nešto dovoljno jako želite urotiće se cijeli svemir da se to i ostvari."
Ja ne znam.
Ma nisam ja.
Nisam ja ustvari.