Ana Marija Grbić: Daj mi

Šta sada da radimo?

Pokrali smo od onih pravih ljudi pogresne stvari
I znam da nekada je teško otkriti intimne delove nameštaja
Sednu ti na sofu
Uhvate te za ručku
A niko da tapacira godinama
Snove
Ili nešto slično što liči na tebe

I šta sada da radimo?

Vetrovima daleko neko nije niko
Ni bio ni ostao ni putovao
Samo zato što nikada nije putovao ka tebi
Zato dopusti mi da te izmerim prstom
I poverovaću da postojiš
Grozan
Dan bez mira nam je podmetnuo tišinu

I šta sada da radimo?

Da ćutimo ne znamo
Zarazili su nam se jezici
Zapetljale štikle
Pomahnitali su na nas telefoni
Nekretnine se pomamile
Muvaju nas visoke zgrade
I šta u tim zgradama svi oni rade
Osim slova i tastatura?