Vrijeme iščezavajučih telefonskih govornica
Drama u jednom činu o prolazni savremeni telekomunikaciji i kvantni fiziki atoma na bošnjačkom jeziku. Čestični zoo unutar atoma i svi događaji u vezi sa njim
Neka bude ova drama stona lampa dobre volje i humorja na ijekavskom i ekavskom književnom govoru.
Dramske osobe:
Nahrudin iz Zgornje Koprivne, Bosna
Faris iz Tržačke Raštele, Bosna
Ljubinko iz Arandjelovca, Srbija
Kurt Harald, Nemčija
Zineta iz Ključa, Bosna
Savremeni šumovi i zveketi na pozornici, prije predstave i kroz predstavu. Pod to se podrazumijevaju zvuci: ritmički zvuk ubrzanog voza sa kočenjem. Zvonjava telefona i neprekidni zvuk telefonskog signala. Od jednom do ušiju zapljusne zvonjava više telefona, tako stacionarnih i onih pokretnih mobi telefona. Zvonjava telefona je jaka i stupnjevana, a u jednoč sve ućuti. Šumovi i zveketi na pozornici zvuče i podrhtavaju. Jedni zvukovi su slabiji, a drugi jači.
Od jednom potpuno ćutjenje na pozornici. Čuje se kapljevina vode u sudoperu, kapi vode udaraju na čelik.
Voza se više ne čuje, a tramvaj zapara šinama.
Središte ove drame jest telefonska govornica koja stoji usred srednje velike pozornice. Kraj pozornice stoji jedno veliko belo platno, a u jednoč zajupiri crvena boja na ovome platnu. Jaka crvena boja, e, to ji je dolasak Sunca na nebo. Vrzma i dogajanje jest oko jedne telefonske govornice koja je središnja telekomunikacijska osoba ove pozorištne predstave.
Struganje tramvaja o tračnice na zavijutku tramvajskog puta pojačiva se, a u jednom mrkne, nestaje i ovaj zvuk.
Več jednom potpuno ćutjenje na pozornici. Pojaviju se Nahrudin i Faris. Hodaju u okolini telefonske govornice i gledaju je kao dvojica iz osmatračkog odjeljenja.
1.podčin, šumovi i zveketi, čistoča i prljavština u fiziki
NAHRUDIN: Ma pogledaj ti malo bolje ovu telefonsku govornicu.
FARIS: Nije baš u najboljem stanju. Vrijeme i ljudi su govornicu zaprljali. Govornica je zanemarena.
NAHRUDIN: A nije samo to…
FARIS: Ne, nije. I tehničko je u slabijem stanju. Vidi ti, vidi ti, istukli su telefonsku kutiju, istućena je kao jesenja jabuka na asfaltnom putu. Govornica pljesni od vlage i smrdi kao da bi ju neko poprskao sa hladnom šeher rakijom.
NAHRUDIN: Šta bio si u toj telefonskoj kabini ?
FARIS: Bijaše mi moje tjelo jednu noč u toj govorionici. A u kabini zadah neprespavanih tjela a i neumitih u jednom. U telefonsku kabinu dolaze svakakvi ljudi.
NAHRUDIN: Maloumni jalijaši ?
FARIS: Jok ! Samo ljudi koji se ne umivaju. Ne vole svi ljudi da se umivaju, još posebno oni koji dizaju slušalicu u govornici. To ti je jaran svuda po svijetu isto tako, nije samo kod nas. Podviš slušalicu i čovjek smrdi i smrdi dalje.
NAHRUDIN: Ma nečeš valjda bolan reči da sve smrde kao čokalj rakije.
FARIS: Čokalj ?
NAHRUDIN: Kad ga pereš, još naprijed smrdi po šljivi. A ti kažeš da govornice smrde po vatrenim šljivama ?
FARIS: Ma ne preteruj. A pitaš - po rakiji ? Još gore. Po lozovači. U govornicima u Zapadnim zemljama smrdi po usnama punih lozovače. Kad Makedonci, Lužičani, Trakijci i Crnogorci navale u telefonske kabine na Zapadu, niko jih ne zaustavlja, usne su jim natrljane kapima domače šljive i oni progovore kroz slušalicu rijeći koje jednog dana zlate i pozlate. E, ja puštam naše i susjede u poslovnom zdravlju.
NAHRUDIN: Susjede?
FARIS: Daljne. Ma kad ti Kambodžani i Vietnamci navale u govornice i njih niko ne zaustavlja, kao one djevojke koje su došle iz vilajeta preko Urala i Kaukaza, a kojima su usne namirisane bar jednom kašikom vodke.
NAHRUDIN: Zar je zaista tako ? Ma sad ti preteruješ !
FARIS: Ma smrdljivčine zlatne uspjet će jednog dana, ja jih znajem jaran, srce se mi rasmekša , kad jih vidim boriti i raditi u stranim zemljama. Zarade i odvajaju, zarade i odvajaju. To ti je nekvi ritam, strujanje krvotoka života i komunikacije i to baš u stranim zemaljama.
NAHRUDIN: Na početku smrad, a na kraju postaješ zlat. A reci ti meni kako možejo telefonske kod nas smrdjet, kad se mi umivamo pet puta na dan ?
FARIS: A čovječe, ne smrde naši ljudi. Na početku smrad - to ti je zlatna gasterbajterska poruka, to ti je poslovica. Tako počaju svi, a najprije nazovu iz telefonske govornice.
NAHRUDIN: A ja se pitam dokle će govornice stajati na uglu ? Dokle će ?
FARIS: Vrijeme nije povoljno za javni stacionarni telefon. Ne znam ti ja bolan dokle će. Čudni su putevi telekomunikacije. A znam da je govornica puno manje kao jih je nekada bilo.
NAHRUDIN: Rahmeta mi telefonska javna stacionarna jednog dana.
FARIS: Ma rahmeta svima nama telefonska jednog dana.
NAHRUDIN: Dokle će stajati ? Na ovome uglu ?
FARIS: Govornica ?
NAHRUDIN: Da.
FARIS: Ma rekao sam ti ne znam ti ja. Ma odkud ti to ja znam jaran, valjda ti nisam iz telekomunikacijskog poduzeča. Nisam ti ja sveznalica. Nisam ti ja sveznajaša. Ajmo okrenut na piče. Čudni su putevi telekomunikacije. Još je nije niko smaknuo sa mesta, još uvijek stoji i protivi se vremenu mobi telefona. Možebit ova kabina nafaklidžija i mrtve stvari žive svoj mrtvi život kao kamen, zvijezda i meteor. A jednog dana govornica postaje pepeljar, u kojem če se gasiti ugaraki Sunčevih zalaska, a Sunce i Mjesec če si podivat slušalicu, tako če Sunce i Mjesec biti glavni telefondžije. Ljepota nije nikada otkazana u životu, a i starije stvari so veoma lijepe. Starije telefonske govornice naravno.
NAHRUDIN: Vidi ti curu uselila se u kabinu za jedan razgovor, ulazila u nju. U svijet isćezavajučijeg stacionarnog telefona.
FARIS: Ljepotice. Ajmo vrnut na piče.
ZINETA: Da, ja sam mama. Nisam uspjela na audiciji. Šta če bit za jelo ? Kljukuša kažeš. Unesrečena se vračam kuči. U komisiji su bili obrazi, hladni i nepristupačni. Svi obrazi su mi sa svojom njemovanjem govorili da ja ništa ne znajem, njesam dobro pjevala, njesam pokazivala sve ono što znajem pokazivat u našom selu. Šta si več rekla da če bit za jelo ? Ma nisu ni oni nešto posebno, ljudi u komisiji, prave se važne, a su prosječni, na licima jim se vidi vrutak običnosti. Nisu ništa posebno.Mama, cijuće vjetar u kabini, ne čujem te dobro, čuješ li ovaj metalni zvuk, a đe je babo ? Proreklo mi srce da če biti ovaj put na audiciju bez veze. U glavnom komisija je čučala, jebote čutjeli su, rekli su, da ne pjevam dobro ni vanredno. Danas Big Brother sutra Mala sestra prekosutra Vrela snaja, a mi se pravimo luđaci u onoj umjetnoj televizijskoj svjetlosti. Devrimo se pred stranim ljudima. Kljukuša si rekla da če biti za večeru, kljukuša, mljask, mljask.
GOSPODIN ŽURBA: I ja kažem jeftini televizijski globalizam. A bez naprijetka se ne može. Ajmo, žuri mi se, gospodičice, ajde prestanite govorit…
ZINETA: Gospodine x, samo tri minuta, minutkice…
GOSPODIN ŽURBA: Nisam gospodine x, ja sam gospodine savremena žurba i danas se mi žuri još posebno.
ZINETA: Kada se nama Bosancem počelo žurit, odkada gospodine x…
GOSPODIN ŽURBA: Rekao sam vama nisam gospodine taj i taj, i još manje nekvi x i zamolio sam vas za telefonski poziv. Vidim, da vama brzina nije još došla u krv, da nije dostignula u vaše živote, da nije još vaša jača strana…
ZINETA: Izvolite, gospodine. Zame još uvijek postoji najprije brzak u rijeci, a ne brzina. Volite emisiju Big brother ?
GOSPODIN ŽURBA: Nemam vrijemena za televiziju i za strane emisije. Rekao sam več, ne volim baš globalizam, a žurbo puno. Ovo ti je moja dvokatna priroda, dvosječan sam, kao svakvi čovjek. A sad ću se zgužvat unutra, kako su tjesna ova pokretna vrata, kakva ti je to prosjeklina, vidi ovaj nihljaj vrata, ma vidi sve to…
ZINETA: Unutra nema mirisa…
GOSPODIN ŽURBA: Ma nema posebnog mirisa. Možebit smrdi. Nije ovo komoditet ali je dobro za poslovni razgovor…
ZINETA: Ostaje mi modrozelen brzak u rijeci. Proklete audicije ! Prokleta najlon silikonska krv. Nedelju jim crnu digitalno ! Ostaje mi domača pjevača pozornica, šetnja uz rijeku, hujače mi rijeka i moje srce Avram. U subotu ću pjevati na momačko veće, naumiču nešto i ašikovati ću, da, ašikovati ću…
FARIS: Neka živi hajfi !
Na pozornicu prilaze Ljubinko iz Arandjelovca i doktor Kurt Harald iz nekog njemačkog univerziteta, obojica su teoretski fizičari. Jedan govori polanjemačko, a drugi srbski, no, sa akcentom nekvog srbskog okružja.
LJUBINKO: A kada če otkriti samostalni kvark, nazvat če ga čukundeda. A to neče biti nikada, niko deveto koleno neče pronači samostalni kvark. To ti je kao pronaći Isusovo groblje. Da li su istorijske činjenice dovele nauku do pravog Isusovog groblja ? Nisu. Jaka interakcija ne dozvoljava samostalnosti, ne može da se dio tako lepo odvoji od celine. U najdubljim predelima atoma postoji bojano ljepilo gluona za sva vremena, a ne samostalnost. Nekvi kažu zoološki vrt čestica u sferama elektromagnetizma, a ja ti kažem federacija čestica. Zapravo to nije tačno. Pomahnitula i nepregledna je situacija u onima obojenim dvoranama u najdubljim predelima atoma, tamo sve invegurise – pojavljivaju se oni gluoni i ljube se međusobno. Zbog njih jest atomsko jezgro stabilno. Pojavljivaju se i poništavaju se. Sunce kvarkovsko i gluonsko na zemlji ! A sve ti isto ja.
KURT HARALD: Ja, genau. Es wird nichts daraus werden. Wir suchen, suchen, a još nismo pronašli samostalni Quark. Wir im Finsteren tappen mit osamostavljivajuči Quark.
LJUBINKO: Kada sam pohađao časove stručnih predmeta na tehničkoj školi u Arandjelovcu ove stvari su me zaista okupirale. A pišti od vlage ova telefonska kabina. Čuješ li ?
KURT HARALD: Nein, ich hore nicht, ne čujem ništa.
LJUBINKO: Pušta streja, vidiš ti ovo situaciju ?
KURT HARLALD: Ja, naturlich sehe ich. Vidim ja ti to sve dobro.
LJUBINKO: Kada je kiša kroz ovu streju sipa se voda debelima mlazevima, zaliva ti vrat i leđa kad razgovaraš, tresne ti voda u kožu i kost. Kažu da možeš nazvati svakoga u toj kabini. Sve ti isto ja.
KURT HARALD: Mit svakome sprechen? Es ist unmogliche situacionen mit svaka Personen diskutiren und sprechen in diesem Kabine.
LJUBINKO: Nemoj tako ! Racionalističko shvatanje je pri kraju. U ovoj telefonskoj kabini nema pregrade između sna i jave, jave i sna. Duša je vranac, pomahnitali konj, kojeg nije do kraja osedlova ni jedan sveštenik i naučnik. Zavapi za dušom, od same kozmičke energije nula te rujo zatalasava, a sve isti ja… Pušta streja, pušta mlazeve vode i drhti voda u telefonskoj kabini, a u jednom unaokolo ustala voda, mimo se plaze nekvi zadasi, žabokrečina mirisa stranih ljudi i stranih zemalja...
FARIS: Rekao sam ja več, zadahi neumitih tjela… A čovječe, ne smrdijo naši ljudi, rekao sam ti ja…
Prljavština je u fizici veoma bitna, nema čistih situacija. I šumovi su u fiziki bitni. Živel hajfi ( hi – fi ) ! Život bez šumova nije moguć.
KURT HARALD: Auslander ist vorlander…
LJUBINKO: Kurte, mi smo ti komplikovani do srži. Kromodinamičko stanje puno je barvnog lepila, a jedino južnosrbski sa svojom gramatikom i sintaksom je najpovoljni za izražavanje onih nejasnih atomskih situacija. Zato nas dvojica jednostavno trebamo u Kuršumljinsko banjo po adekvatne stručne izraze. Do sada ste Švabi izbegavali nekve stručne izraze za atomsko ludilo, od sada vreme je povoljnije za našu naučno intervencijo.
KURT HARALD: Ich habe keine Lust v tako daljne krajeve fahren.
LJUBINKO: Ja sam več davne 1964. godine lično predložio Oscarju da idemo zajedno u Kuršumljinsko banjo po adekvatne izraze za one tri osnovne boje, koje zapravo nisu boje u optiki. Jer si se ikada, Kurte, zapitao kako i kada su barioni dobili ime barioni ? Mi tako sedimo, sunce nam hadronsko sija, a kako čemo i pod kojim imenom ćemo da ujedinimo one tri kvarkove sa pola cijelog broja, nedelju jim protonsko i nevtronsko. I tako sam u trenu predložio ime barioni, jer smo sedeli u jednom baru. Jer mi smo pili Cara Lazara u tom baru, zapravo restauranu i jeli ribu i tako meni proradi da možemo da jih ujedinimo kao barione, najbolje ime za čestice sa pola spina, sa pola celog broja i to po našem baru, zapravo restauranu. Tri kvarka čine nukleon, Sunce nam hadronsko sija…
KURT HARALD: Wenn zwei Physicker spas haben…
LJUBINKO: Nemoj tako. Nije to šala. Meni nije do šale. Situacija nije složena nego komplikovana a meni nije do šale. Na prvi voz u dolnje krajeve, treba spasiti čast atomu i imenovati stvari sa pravim imenom. I rekao sam ti več gde postoje adekvatni izrazi za ova atomska stanja. Do sada ste Švabi izbegavali…
KURT HARALD: Stimmt nicht. Deutschland ist erster und letzter Land in Physick, letzter Kraft aus PhysickRaum. Ein Land Thausend Welten.
Was sucht der Mensch im SerbianRaum ? Was sucht dvojica Physicker ?
LJUBINKO: Pa rekao sam ti jaran: naučne izraze. A dosta je bilo te samostalnosti. Možda postoji nešto federacijskoj u tom pogledu….
KURT HARALD: Yugoslavia bila FederationPlatz
LJUBINKO: A sada od tog Velikog Zemuna od Zemunice na žalost nema ničeg više. Bilo je suviše crnog na razini molekula i organizma. Tamo gde se je biralo, biralo se je najgore.
LJUBINKO: U telefonskoj kabini se oseča zadah na ruho nekvih pokojnika.
KURT HARALD: Herr Ljubinko. Der Tod ist erster und lezter Meister. Aber die Liebe ist Herr oder Frau uber das Leben und den Tot.
Nahrudin i Faris zadržavaju se u pozadini pozornice, vidiju se glave, ove dvojice u dubokoj tami pozornice oni pričaju.
NAHRUDIN: Čuješ li, o atomu i o česticama unutar atoma govore Srbin i Njemac…
FARIS: Čujem ja jih dobro, a ova dvojica nisu primjetili ono što sam ja, rećiču ti kad idu oni svojim putem i to što dalje od ove kabine. To je moje malo bosansko otkrivanje.
NAHRUDIN: Nisam se htio kvartovati, petljati se u ovaj naučni razgovor, a i ja nešto znajem o stvari.
FARIS: Reci !
NAHRUDIN: U najdubljim prostorima atoma nema puno svobode, one najsitnije čestice nemaju šta da birajo A onda počnije svoboda i to u atomu, zato imamo vjerovatnost. A na ravni organizma može da se bira federacija ili konfederacija. A mi kao organizmi možemo da biramo federaciju ili konfederaciju.
FARIS: Nego, reci ti meni sada šta si htio da kažeš ?
NAHRUDIN: Sačekaj ti malo. Ova došljaca treba da nestaju, da idu svojim naučnim putem..
FARIS: Već su išla svojim naučnim putem.
NAHRUDIN: Vidi ti broj ove telefonske kabine…
FARIS: Broj telefonske govornice je 137.
NAHRUDIN: Pa valjda nije to broj Paulijevog kofera.
FARIS: Ne, nije broj Paulijevog kofera. Ali to je svejedno brojka Paulija – broj fizičara Wolfganga Paulija. Radi se o konstanti fine strukture na razini alfa čestica.
LJUBINKO: Pa valjda nisam ostavio kaput ovde ?
FARIS: Ne niste, gospodine.
LJUBINKO: A gdje je moj kaput ? Pa gdje je ? Pa vidi ti broj ove kabine 137 broji, to ti je broj braka ili žalopojke. To ti je kao kvadrat naboja od elektrike elektrona podijeljen sa umnoškom Planckove svjetlosti, jebote on i njegovi fotoni, a ja sam lično predložio i brzinu svjetlosti. Kada sam ja to predložio stvar je išla u pravcu konstante fine strukture i puno sam se lično zalagao na tome..
Opet se pojavljiva Kurt Harald.
LJUBINKO: Vi Švabi niste ništa značajno uradili od drugog svetskog rata što se fizike tiče, pa i bečki konjušari nisu…Nakon onih tri minuta posle stvaranja ja sam čitavu godinu proučavanja…
KURT HARALD: Erster und letzter…
LJUBINKO: Daču ja tebi Švaba prvo i poslednje. Na prvi voz, pa da mi krenemo…Haralde, rekao sam ja tebi.
NAHRUDIN: I ne zaboravite na koncept konfederacije, jer na razini molekula i organizma može da se bira više, puno više nego prije rata.
LJUBINKO: To nam je prvo na umu kad upadamo na voz i prvo na umo kad silazimo sa voza…
Od jednom do ušiju zapljusne zvonjava više telefona, tako stacionarnih i onih pokretnih mobi telefona. Zvonjava telefona je jaka i stupnjevana, a u jednoć sve ućuti.
Čuje se kapljevina vode u sudoperu, kapi vode udaraju na čelik, a sve to u jednom nestaje.
Mrak pada na pozornicu.
K r a j
Нема коментара:
Постави коментар