Jednom prilikom, pešačeći preko Brankovog mosta
prema Ušću, kao i uvek sam, i kao i uvek nedeljom, prisetih se da sam od nekoga
čuo zanimljivost, koju na ovaj način želim
da podelim sa vama, čitaocima.
Naime, u vreme kada je tada aktuelni državni vrh
bacio anatemu na Branka Ćopića, kada su mu baroni i markizi revolucije
zapretili izopštavanjem iz javog života, i to samo zbog njegove „Jeretičke
priče“, nobelovac Andrić, razumevajući ozbiljnost situacije u kojoj se njegov
brat po peru nalazio, pokušao je da ga uteši, pored ostalog, i rekavši mu:
„Piši romane, Branko, njih i onako niko ne čita“.
Od tada je vode i vode proteklo ispod Brankovog
mosta. Promenilo se sve, ili gotovo sve.
Državni poslovi su sada povereni samoj avangardi partijskih ideologa lišenih
ideoloških, ali i svakih drugih predrasuda. Prirodno, promenio se i odnos vlasti prema piscima. Zbog priče
nikoga više ne bi progonili, pa bila ona ma koliko jeretička.
Ali, nevoljno, priznajem da nije teško primetiti da je
nešto ipak ostalo isto - romane i
dalje niko ne čita!
Нема коментара:
Постави коментар