субота, 22. јануар 2011.

Relja Pekić: Lažno sidro

Ukrao sam osobenjački prostor
kako bi me snop žudnje odvukao ka tebi
u glavi melanholija
– moj bespovratni stvor
plete  mrežu naših amblema,
a ti želela ne bi?

Oči oluje
i bestidni kosturi,
nas dvoje

uljuljkani u vihor mržnje koja voli,
Dok hrabri hor peva :
već smo se uhodali,
pokliči predanih zvezda,
žele da nas razdvoje.

Oči oluje
i bestidni kosturi,
nas dvoje

nesvesno obitavaju, gde kulturna odora
šeta svoj ponosni miris zamagljenih istina,
od jutarnjih umiljatih reči
do mračnih svađa ponora.

U jednom navratu te razumem,
i ubeđujem sebe kako treba da se menjam,
U drugom popuštam,
drukčije ne umem,
Predaleko od obale,
a želim da ti se predam. 



O autoru: Ima 21 godinu. Student je etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu. 

Нема коментара:

Постави коментар


Časopis za umetnost i društvena pitanja