недеља, 21. фебруар 2010.
Azilant
Azilant sam.
U kazamatu tražim utočište,
jer...
Često zaboravljam imena.
I ne znam koji je dan.
Ni godina.
Vreme raspoznajem
po cvetnim mirisima
i žutim žvakama.
Pamtim nevažne sitnice.
Valentinovo. Nogu preko noge.
Čokoladne Ferrero kuglice.
Od života pravim tajnu...
Ne uživam u prevelikoj sreći.
Prebrajam usputne stepenice.
Bežim od ljudi
u tamnim kravatama
i belim autima.
Ljubitelj sam vina,
zato ga i ne pijem.
Uporno se od zubara krijem.
Ponekad sam uplašeno derište.
Izbegavam snove.
Svet mi liči na gubilište.
Kad sam sama,
misli mi se uzburkaju,
glasno vrište...
Mole za utočište.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
sjajno!!!
ОдговориИзбриши