четвртак, 07. март 2013.

Biserka Dabetić: dve pesme

AUSPUSI DUŠE


Kad ispustim dah
neću da ispustim dušu.
Samo mi motor zabrekće,
rashladi mi mašinu,
ublaži zalet,
smanji brzinu,
pa duvam zagađenu misao,
strah i strepnju.
Gledam da auspuh
ne okrenem ka ljudima,
već ka brdima.
Njih reči ne mogu da zagade...
Kad trtoćem
k`o pokvareni motor,
prljav i star,
ja tražim oduška
bojeći se eksplozije.
I tako...
Nekoliko auspuha prirode
da me ohlade,
da dočekam sutra k`o nova.
Pa, sve ispočetka...


PORTRET


Sašio je Vorhol moj portret
samo za parisku publiku.
Tvoj portret!
Ti nisi ni Francuz,
ni umetnik, ni ljubitelj umetnosti.
Ali, ja sam ti.
I on, ustvari, nije znao
koga će zakucati na zid.
Nije mi ni važno
koga on kuca, već to
da li ti kucaš mene
na tvoj zid
što miriše na duvan.
Tvoj zid, tvoje ogledalo, tvoji prsti...
Sve isto miriše.
Nisi ti svestan toga
jer nisi ljubitelj umetnosti.

Нема коментара:

Постави коментар


Časopis za umetnost i društvena pitanja