Pjesnikinja i video autorka, Natalija Ž. Živković iz Beograda, prepliće oblasti književnosti i videa. Natalijina zbirka poezije ‘’U aorti mog srca‘’ nagrađena je ‘’Nagradom Risto Ratković za mlade autore“ u konkurenciji zemalja ex-Ju regiona i
ima dva izdanja – u Crnoj Gori i u Srbiji. Živkovićeva je autorka
omnibusa ‘’Video V. Poezija‘’, sedam kratkih filmova zasnovanih na
pjesmama iz zbirke „U aorti mog srca“. Filmovi su nagrađivani na
filmskim festivalima i prikazivani na više televizija. Natalijini
stihovi su objavljivani u književnim časopisima, zbornicima i
antologiji. U razovoru sa ovom mladom umjetnicom saznali smo nešto više o
njenom radu i životnim ambicijama.
Natalija Ž. Živković
Kako ste došli na ideju da svoju poeziju vizuelizujete?
Natalija: Sa samo jednim stvaralačkim medijem
osećala sam se sputano, klaustrofobično. Izlazile su mi slike pred oči
na kojima šetam obalom jezera i neko mi nabacuje slova a ja ih udaram
bejzbol palicom. Poželela sam da sve to snimim.
Da li ste se vodili sloganom da slika vrijedi 1000 riječi?
Natalija: Ako pogledamo prosečnu sliku, verovatno bi
bilo potrebno oko 1000 reči da opišemo šta sve vidimo na njoj, tako da
se slažem sa sloganom i moguće da sam se vodila njime.
Poezija i filmska umjetnost?
Natalija: Filmovi “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa ili “Ogledalo” Tarkovskog su kolaži i liče na dugometražni poetski film.
A eno i pesnika na filmskom platnu – “Veliki McGonagal”, komedija o ”najgorem pesniku na svetu”. McGonagal (istinita ličnost iz XIX veka) pokušava da sa svojim radovima dopre do kraljice Viktorije koju glumi napuderisani Piter Selers.i na tom putu prolazi kroz dogodovštine. Inače, McGonagal je jako siromašan i živi u kući bez krova pa se on i njegova žena uveče ušuškaju u krevet i posmatraju kako im sneg pada na glavu iz svemira… Negde pred kraj filma ga poseti crnački kralj i ušuška se i on s njima u krevet, a oko kreveta slete tropski papagaji. Ima u tom filmu svačega zanimljivog.
A eno i pesnika na filmskom platnu – “Veliki McGonagal”, komedija o ”najgorem pesniku na svetu”. McGonagal (istinita ličnost iz XIX veka) pokušava da sa svojim radovima dopre do kraljice Viktorije koju glumi napuderisani Piter Selers.i na tom putu prolazi kroz dogodovštine. Inače, McGonagal je jako siromašan i živi u kući bez krova pa se on i njegova žena uveče ušuškaju u krevet i posmatraju kako im sneg pada na glavu iz svemira… Negde pred kraj filma ga poseti crnački kralj i ušuška se i on s njima u krevet, a oko kreveta slete tropski papagaji. Ima u tom filmu svačega zanimljivog.
Da li vi režirate svoje video projekcije? Ako ne, koliki je vaš udio u tome i na koji način učestvujete u tom poslu?
Natalija:Da, ja pišem scenario, režiram, snimam,
montiram, radim obradu slike… Tražim i lokacije za snimanje, dogovaram
se oko dozvole za snimanje i nalazim modele u autobusu, tramvaju, dok
pravim korake… Takođe ako neko ima komšiju i komšija ima kostim,
pozajmim od komšije kostim.
Da li poeziju prilagođavate videu ili video poeziji?
Natalija: Prva dolazi poezija a zatim tek nastaje video, što je u skladu i sa abecedom – prvo nailazi “p” a tek zatim “v”. Isto se dešava i u mom radnom procesu.
Bitno je da poezija i video zapis ne budu po svaku cenu međusobno kalemljeni, već da se sliju i da se time stvori umetničko delo sasvim novog kvaliteta.
Natalija: Prva dolazi poezija a zatim tek nastaje video, što je u skladu i sa abecedom – prvo nailazi “p” a tek zatim “v”. Isto se dešava i u mom radnom procesu.
Bitno je da poezija i video zapis ne budu po svaku cenu međusobno kalemljeni, već da se sliju i da se time stvori umetničko delo sasvim novog kvaliteta.
Šta vama znači poezija i kako bi izgledao vaš život bez poezije?
Natalija: Želja mi je da okrenem poeziju širim
masama. Ja sam i sama deo te šire mase. Pre sebe doživljavam kao osobu
iz naroda nego recimo kao pripadnicu neke elite, kad bi između ta dva
trebalo da se bira.
Život bez poezije? Bitno mi je samo da se bavim onim što mi je Bog predodredio, npr. ako treba da se bavim izradom rešetki za roštilj, baviću se izradom rešetki.
Život bez poezije? Bitno mi je samo da se bavim onim što mi je Bog predodredio, npr. ako treba da se bavim izradom rešetki za roštilj, baviću se izradom rešetki.
Recite nešto o knjizi ”U aorti mog srca” – kome je posvećena, u čemu ste crpili inspiraciju za pjesme, itd…
Natalija:Često kada sam u susretu s nekim delom koje
me opčini pomislim: “Hvala ovom čoveku što je ovo poklonio Svetu!”.
Jedna od poenti stvaranja mi je deljenje dela sa Svetom, jer dela ne
pripadaju njihovom autoru, nego – svakome.
Želela sam da knjiga “U aorti mog srca” bude poklon od mene Svetu, što lepši i bolji.
Želela sam da knjiga “U aorti mog srca” bude poklon od mene Svetu, što lepši i bolji.
Poezija i ljubav?
Natalija: U mojim pesmama nema
suviše ljubavi. Ima u njoj životinja, predmeta… To je tako lepo i setno,
kao kad bi se dete družilo s pticom. Zato što dete još ne zna da ljubav
postoji, njemu je drugovanje s pticom dovoljno da bude srećno.
Poezija i život?
Natalija:Moja poezija tiče se običnog života, koji
je ujedno sasvim neobičan. Zanimaju me najobičnije stvari, ali
posmatrane kroz šarene naočare. Jer gde su čuda ako nisu baš – ovde
pored nas. Realnost je često vrlo bajkovita.
Planovi?
Natalija: U daljem radu sledi štošta zanimljivo i novo. Dobrodošli na naš kanal i Face stranicu!
Zašto mi rušiš Sneška?
Zašto mi rušiš Sneška?
Napravila sam ga od prirodnog snega
Donela sam lonac
probušen zarđao
I šargarepu što će je
pojesti veverice
Stavila sam mu privremenu metlu
Nek čisti deo dvorišta
oko sebe. I
drvca kao lice
što su ih grickale veverice
Zašto mi rušiš mog Sneška?
Za njega
pohabala sam rukavice
Idi u drugo dvorište bez snega
ako već ne voliš Sneška
***
U dvorištu starom. Deca. Po studeni
prave Sneška. U
nedogled
Snežnovlasa deca.
Od Beloga
podižu Sneška
(iz zbirke ”U aorti mog srca”)
Razgovarao: Ernest Bučinski
Нема коментара:
Постави коментар