Velibor Mihić: Na jastuku ko u grobu

Umiremo, svaki dan,
I rađamo se, isti!
Niko ne može reći da će
Moje veče
Sutra imati
Svoje jutro,
Svoj obećan dan,
Ko će, ko će...?
Samo je obećanje večno -
Ali ne i adresant!
S obrazom na jastuku,
Sa suzom u grlu
Mi tonemo u tihu smrt,
U nedodir, u nemiris,
U nesan od pene
Sudbine izgubljene!
Taj svevideći Mađioničar!
Nestajemo -
A papuče nam na podu!
Zatrpani jorganom! -
Nadamo se buđenju!
Zadojeni penom!
Ko će, ko će...?
I ti, i ja, i svi,
U san, u malu smrt
Koja nas, sve, prevari!