Imali smo jedno
drvo kraj zelenih baraka. Na njemu su rasle tri mušmule . Koliko god da si ih
brao, uvek su bile tri .
Često smo ih
brali . Čupo, ja, Anton …
Anton je bio
Albanac . Katolik . Njegovi su ga zvali Ljon . Pa, i mi …
Često sam svraćao
kod njih …
Tetka Roza je
tkala po čitav dan neke divne ćilime . U uglu sobe gorelo je kandilo pod slikom
Majke Božije . Taj čudesni spoj Albanskog folklora i katoličanstva delovao je
na mene veoma snažno . Danima mi se po glavi vukla crvena boja . Crvena sa
ćilima, po podu, po zidu, sa kojeg je visila žuta dvožična „ ćiftelija „ … Koja
bruji kroz bubne opne nerazumljivu pesmu punu daleke tuge . Čobanske …
Čika Pren je bio pekar . Krupan čovek dostojanstvena
držanja .
Svakog je dana dolazio fijakerom s posla, noseći dva
vruća okrugla hleba . Topla kao njegovo srce .
Zimi, pred Božić, čika Pren je klao svinje
. Gledao bih ga satima sa našeg balkona, kako temeljito i stručno, ritualnim
sledom, obrađuje ogromnu belu telesinu, obešenu nogama o donju gredu čardaka .
Bilo je toliko lepog u tome …
Sećam se, jednom sam prilikom gurnuo Ljona u potok koji je tekao kroz naša dvorišta, nad
kojim su u prikrajku čučali drveni poljski „ ćenefi „ .
Onda je
došao čika čika Pren, izvadio ga
onako mokrog i uplakanog, i poveo kući .
Ne reče ništa .
Čak me i ne pogleda . I sad me jede stid kad se setim . Nisam verovao da u
ćutanju čovek može da bude toliko veliki .
Moj otac je za to vreme negde pijančio.
Jedne
zime čika Pren nije zaklao svoje svinje . Zaklalo ga srce .
Albanci muslimani
su posle pričali da je to zato što je jeo svinjsko .
Mnogo mi se puta kasnije učinilo, dok sam
gledao sa svog balkona kroz gustu zavesu božićnog snega, kako čujem topot konja
niz ulicu .
Onda bi se pojavio fijaker i zastao pred
kućom . Sa njega bi sišao čika Pren u ogromnoj kožnoj bundi, noseći dva vruća
hleba, i stao pred žutu kapiju .
Tada bih podigao pogled gore, upaljen prozor, u kojem se videla tetka Roza
kako neumorno tka neke dugačke ćilime, beskonačne i tužne . I bilo mi je jako
teško zbog Ljona …
-
Na
Kosovo ne može nikad da bude „ brastvo – jedinstvo „ – govorio bi često
rezignirano . Nisam imao vremena da ga čujem . Bilo mi je važnije da uhvatim
fijuk vetra .
Jednog jutra
došao sam na našu mušmulu . Drvo je stajalo golo . Zelene barake su ćutale .
Nije se čak ni čulo : „ Kafu mi draga ispeci „ sa nekog starog radija . Ni veša
na žici nije bilo .
Znao sam da moram
da odem sa Kosova .
Ja sada živim u
Srbiji . O Ljonu ne znam ništa . GDE ĆE ON.
Нема коментара:
Постави коментар