Zovem se Rembrant.
Živeo sam u 17 veku.
Bio sam očaran raskoši koju mi je pružao život, želeo sam da steknem ugled,moć, a oni bi meni dalje slali u ruke bogatstvo.
Imao sam predivnu ženu,zvala se Saskija.Ne znam da li sam je voleo,to je ipak bio ugovoren brak.
1642. naslikao sam "Noćnu stražu“,optužnicu na platnu.Od tada moj život se iz korena menja.
Sve se odigralo u Amsterdamu,gde mi je nametnuto da naslikam grupni portret vojne čete Kapetana Fransa Beninga Kuka.
Bio sam spreman da odbijem ovakvu ponudu,iako mi je novac bio preko potreban s obzirom da se moja žena porodila i da smo dobili dečaka Titusa.
A onda se dogodilo ubistvo.....Ubijen je Hazelburg.
Hazelburg je vodio poreklo iz imućne porodice,štaviše bio je ugledan gospodin.Imao je ženu i sina Karla. Karl je bio skroman mladić,koji je potajno bio zaljubljen u moju služavku Hajdinger. Sada sam pogledao istini u oči, nisam mogao da dozvolim da ovo ubistvo prođe nekažnjeno.
Moje malo pozorište je draga publiko ovoga časa otvoreno!
Istina je sama nadolazila,nalik plimi i oseki.
U našoj kući,osim Saskije i mene, u moru nebrojanih sluga,našla se i devojčica od svega 10godina. Još uvek neiskvarena,čista, željna pažnje i ljubavi.Zvala se Marička.Saznajem da je vambračno dete imućnog Kempa Kombouta.Bio je beskrupulozan čovek koji je sirotište koristio u svrhu bordela.Pored Maričke imao je još jednu ćerku,koju je jednako zlostavljao.Marička je bila žrtva napastvovanja,ovog nečistog čoveka.
Marička se ubila!Ovu devojčicu sam zaista voleo,nazivao sam je anđelom.Ona se morala naći na mojoj slici,bila je obavijena iskrom svetlosti.Morao sam da obelodam istinu,to je bio moj zadatak.Sećate se s početka priče,moj zadatak je da naslikam vojnu četu Fransa Kuka,on je bio idealan primer predstave zla.Bio je gradonačelnik u Amsterdamu,načelnik u policiji.Država je bila u njegovim rukama.Sa svojim rođacima kao i Williamom van Rojembruchom je činio zlodela po Amsterdamu.Ulazili bi u sirotišta,iskorišćavali i zlostavljali maloloetne devojčice.S toga svi oni su se morali naći na mojoj optužnici.
Kapetan Bening je moja centralna figura,obučen u crnu odeždu sa kragnom,nametnuo sam mu šešir za ovakvu priliku.Uperio je ruku,u vas draga publiko.Možda je želeo da vam ukaže na mogućnost pridruživanja njegovoj četi vojnika.A možda to nije njegova ruka,možda sam samo želeo da obratite pažnju na ovog zlog čoveka.Obavio sam mu oko grudi crvenu maramu,da bih izrazio kontrast između onoga što ovaj čovek jeste i onoga što je mogao biti. William je figura koja se nalazila do njega,štaviše govorilo se da je zaljubljen u Beninga Kuka i da su ljubavnici.Obukao sam ga u boju sunca u potpunosti sam ga ogolio kad sam mu u ruci naslikao mač koji se protezao do nedoličnog mesta jednog Kapetana kao što je Bening Kuk.
Čitava vojna četa našla se na mojoj slici,jer su svi oni bili jednako nečisti,beskrupulozni,pridržavajući se pravila koja su im nametnuta.
Želeo sam da ih osramotim,razotkrijem i verujem da sam uspeo.
Kako bi ih razotkrio pa i osramotio,koristio sam staromodne kostime,senke koje su izražavale skrivene pobude,tajne ovih velikih,a ipak malih ljudi.
Kada je došao čas da obelodanim sliku,optužujući ih sve za počinjen zločin,moja Saskija je već bila mrtva.
Iznova su pokušavali da me unište,ne bi li "Noćna straža“ bila zaboravljena.
Noćna straža nije zaboravljena,uspešno sam ovaj zadatak savladao,ali onaj stari Rembrant više nije postojao.
Živeo sam u 17 veku.
Bio sam očaran raskoši koju mi je pružao život, želeo sam da steknem ugled,moć, a oni bi meni dalje slali u ruke bogatstvo.
Imao sam predivnu ženu,zvala se Saskija.Ne znam da li sam je voleo,to je ipak bio ugovoren brak.
1642. naslikao sam "Noćnu stražu“,optužnicu na platnu.Od tada moj život se iz korena menja.
Sve se odigralo u Amsterdamu,gde mi je nametnuto da naslikam grupni portret vojne čete Kapetana Fransa Beninga Kuka.
Bio sam spreman da odbijem ovakvu ponudu,iako mi je novac bio preko potreban s obzirom da se moja žena porodila i da smo dobili dečaka Titusa.
A onda se dogodilo ubistvo.....Ubijen je Hazelburg.
Hazelburg je vodio poreklo iz imućne porodice,štaviše bio je ugledan gospodin.Imao je ženu i sina Karla. Karl je bio skroman mladić,koji je potajno bio zaljubljen u moju služavku Hajdinger. Sada sam pogledao istini u oči, nisam mogao da dozvolim da ovo ubistvo prođe nekažnjeno.
Moje malo pozorište je draga publiko ovoga časa otvoreno!
Istina je sama nadolazila,nalik plimi i oseki.
U našoj kući,osim Saskije i mene, u moru nebrojanih sluga,našla se i devojčica od svega 10godina. Još uvek neiskvarena,čista, željna pažnje i ljubavi.Zvala se Marička.Saznajem da je vambračno dete imućnog Kempa Kombouta.Bio je beskrupulozan čovek koji je sirotište koristio u svrhu bordela.Pored Maričke imao je još jednu ćerku,koju je jednako zlostavljao.Marička je bila žrtva napastvovanja,ovog nečistog čoveka.
Marička se ubila!Ovu devojčicu sam zaista voleo,nazivao sam je anđelom.Ona se morala naći na mojoj slici,bila je obavijena iskrom svetlosti.Morao sam da obelodam istinu,to je bio moj zadatak.Sećate se s početka priče,moj zadatak je da naslikam vojnu četu Fransa Kuka,on je bio idealan primer predstave zla.Bio je gradonačelnik u Amsterdamu,načelnik u policiji.Država je bila u njegovim rukama.Sa svojim rođacima kao i Williamom van Rojembruchom je činio zlodela po Amsterdamu.Ulazili bi u sirotišta,iskorišćavali i zlostavljali maloloetne devojčice.S toga svi oni su se morali naći na mojoj optužnici.
Kapetan Bening je moja centralna figura,obučen u crnu odeždu sa kragnom,nametnuo sam mu šešir za ovakvu priliku.Uperio je ruku,u vas draga publiko.Možda je želeo da vam ukaže na mogućnost pridruživanja njegovoj četi vojnika.A možda to nije njegova ruka,možda sam samo želeo da obratite pažnju na ovog zlog čoveka.Obavio sam mu oko grudi crvenu maramu,da bih izrazio kontrast između onoga što ovaj čovek jeste i onoga što je mogao biti. William je figura koja se nalazila do njega,štaviše govorilo se da je zaljubljen u Beninga Kuka i da su ljubavnici.Obukao sam ga u boju sunca u potpunosti sam ga ogolio kad sam mu u ruci naslikao mač koji se protezao do nedoličnog mesta jednog Kapetana kao što je Bening Kuk.
Čitava vojna četa našla se na mojoj slici,jer su svi oni bili jednako nečisti,beskrupulozni,pridržavajući se pravila koja su im nametnuta.
Želeo sam da ih osramotim,razotkrijem i verujem da sam uspeo.
Kako bi ih razotkrio pa i osramotio,koristio sam staromodne kostime,senke koje su izražavale skrivene pobude,tajne ovih velikih,a ipak malih ljudi.
Kada je došao čas da obelodanim sliku,optužujući ih sve za počinjen zločin,moja Saskija je već bila mrtva.
Iznova su pokušavali da me unište,ne bi li "Noćna straža“ bila zaboravljena.
Noćna straža nije zaboravljena,uspešno sam ovaj zadatak savladao,ali onaj stari Rembrant više nije postojao.
Нема коментара:
Постави коментар