субота, 08. јануар 2011.

Dragana Džajević: SAMOPREVLADAVANJE

(Reč o knjizi SVITANJE U MIDGARDU, autorke Snežane Čkojić)

(Snežana Čkojić, rođena je 1984.godine u Valjevu. Diplomirala Elektronsko poslovanje na Višoj Ekonomskoj školi. ''Svitanje u Midgardu'' je njena druga zbirka pesama. Živi i radi u Valjevu)


Poetski prostori kroz koje se kreće Snežana Čkojić, višedimenzionalni i mnogoznačni, ne podnose isključivosti i simplifikacije, i na tematskom, i na stilskom nivou. Nekome će se činiti da ti prostori stoje na granici moćne imaginacije, nekome kao intimna ispovest čoveka koji vapi za svetlom. Dok se tako stvarnost rastače u san i natrag, pesnikinja peva istini, u težnji da se ona ne rasprši u iluzornu utehu. Onda sekantnim rečenicama prostore popunjava tišinom. A tišina lepo govori onome ko razume.
Nekonvencionalni stih i različita ritmika, kao i često apostrofiranje (v)etra, čine ovu poeziju punom poleta i pokreta. (''Sve teži u visine'')
Kroz mitske aluzije, kao središta autorkine osobene energije kojom nas zapljuskuje, izraženo je shvatanje o borbi između apsolutivizma i slobode, nihilizma i vrednosti, prozaičnosti i racionalnosti.
‘’Ruke guraju zid’’ misao koja pesnički odslikava ustreptalost ljudske prirode i strasnu težnju ka slobodi. Ima dosta pesničke skepse i kolebanja, uz osudu iluzija i nametnutih etičkih okvira, koje čoveka drže u neznanju i vređaju njegovu uzvišenu egzistenciju.
Jezik Snežane Čkojić, u svakoj od pesama iz zbirke, dobija različite stepene konkretizacije, energije i jačine emocija. Poetske deskripcije i simboli su dovitljivi i upečatljivi, i neposredni su izraz jedne stvarne misaonosti i doživljenosti.
Ovu poeziju treba ‘’čitati’’. Jer primese ironije i neobičnih, hermetičkih metafora, pri čitanju svake pesme ponaosob, zahtevaju iznalaženje specifičnog koda, po kome će se protumačiti poenta. ‘’Moje stvaranje stvarnosti’’, kaže i sama autorka. Time već pruža ključ: Nema egzaktnog određenja, svako mora pronaći smisao i odgovore na večne upitanosti.
Ono što se prvo zapaža u ovoj zbirci, što se nameće i samim naslovom, je izrazita nadahnutost nordijskom mitologijom. Daljim čitanjem, uočava se da ovu poeziju karakteriše uticaj prometejske snage poetske filozofije F.Ničea, kao i duhovna, mistična tematika H. Hesea
‘’U prirodi sve teži da se izjednači!?’’ Stihovi Snežane Čkojić vode nas kroz metafizičke prostore, dalje od viđenog, bez zanemarivanja stalne koegzistencije sa svetom ljudi i života u skladu sa prirodom.
Svitanje, zora, svetlost, sijaju kroz ove stihove kao simboli rađanja smislenosti. Most (Bifrost) kojim je Snežana krenula, za osvitom nove ideje i lepšeg sveta ljudi, nije lak ni malo. Put spiritualnog potvrđenja, donekle utopijski shvaćen, donosi nemirne igre svesti i podsvesti na živim spalištima naših ideala. Ali, postoji nada da se preći može (‘’Održavam vedrinu’’). Samo ako se taj optimizam govori svome srcu, a ne ljudima.

Нема коментара:

Постави коментар


Časopis za umetnost i društvena pitanja