- Potpuno se slažem sa tobom, Maniac. Idem ja, laku noć – napisala je Quick answer.
- U pravu si, Maniac! Ljubim te, laku noć! – piše Elleny80.
- Pa znam. Ajd, da se spava. Laku noć svima!– odgovorila je.
Još je neko vreme sedela pred ekranom. Protrljala je oči sa blagim smeškom na usnama. Nakratko se zamislila, a onda klimnula glavom.
Dok je prala zube, gledala se u ogledalu. Blago je spustila kapke, kao da gleda kroz trepavice. Oborila je glavu i blago nasmejala kroz pastu koja joj je virila iz zuba. Ispere usta i skoči po aparat. Uslika sebe u toj pozi. Pogleda sliku, namršti se. Slika se ponovo. Opet se namršti…. Izbrisa slike, aparat odloži na veš-mašinu.
Ubrzano je promenila sve kanale na TV-u, ne zadržavši se ni na jednom, onda protrlja oči i ugasi ga. Pretrese na brzinu odeću iz ormara, izvadi sa police kratku zelenu suknju, svetlo oranž rolku, tanke čarape, kaiš. Odloži sve na stolicu, ugasi svetlo i leže da spava.
Dan je topao. Ona dolazi na posao. Ponaša se potpuno normalno. Seda na svoju stolicu, svi joj pridržavaju da sedne. Svi se osmehuju u nju, okružili su joj sto. Smeši se i ona njima. Krajičkom oka pogleda se u veliki prozor. Potpuno je gola. Nasmeši se i svom odrazu. Utom, poče da zvoni telefon. Poče da se osvrće, pogleda po stolu, na susednim stolovima, otvara fioke- trže se iz sna. Zvonio je budilnik. Isključi ga i protrlja oči. Lenjo se odvuče u kupatilo, češajući butinu i zevajući. Žmurila je na WC šolji i piškila, onda se trže i pusti vodu. Dok je prala zube, gledala se u ogledalo. Podočnjaci su bili tamni, ispod kapaka koje je jedva držala otvorene. Obrisa usta od paste i tromo se vrati u sobu.
Iz ormana izvuče farmerke i džemper. Na brzinu nabaci maskaru i sjaj za usne i izađe. Strese se na nagli udarac hladnog vazduha. Naiđe na stanicu baš u trenutku kad je stigao tramvaj. Utrča među prvima, uhvati mesto do prozora, ne osvrćući se. Klatila je glavom udarajući u staklo, ne pomerajući pogled od prozora. Nakon nekoliko stanica ustade, pređe do vrata i sačeka da tramvaj stane, ne gledajući nikoga. Kad tramvaj stade, lako izbroja dva stepenika i spusti se na trotoar. Sporo se vukući dođe do firme, uđe, siđe u suteren, prođe dugačak hodnik, pa uđe u kancelariju. Niko se nije ni osvrnuo, svako je sedeo za svojim stolom, zaronjen u papire, tek po neko promrlja „ha“ kad im reče „dobro jutro“. Sede za sto i zagleda se u ogromnu gomilu predmeta. Izbroja ih 21. Lenjo se uspravi u stolici i poče da radi. Kad je završila prvi, baci ga na slobodnu stranu stola. Još 20! Uradi ga i baci na prvu fasciklu. Još 19. Još 18. Još 17. Na još 16 je ustala i sa stočića u uglu uzela bokal i iz njega nasula vodu u čašu. Prinela je čašu ustima i više je ližući nego što je pila vodu, posmatrala je saksije na simsu. Posebno se zadržala na jednoj čija je biljka bukvalno bila zalepljena na prozorsko staklo. Pipci tog zelenog oktopoda pružali su se samo ka prozoru, ne obazirući se na ostatak kancelarije koji je bio prilično zamračen. Čak i one grane koje su visile ispod simsa izvijale su se iznad saksije, prema spasonosnom kvadratu svetlosti, bežeći od tmine u kojoj je bio i njen sto. Namršti se, odloži čašu i vrati se na mesto. Još 15…. Kada je završila sve predmete, zadovoljno ustade, pobaca fascikle ponovo jednu preko druge, a onda ih rukama poravna, lupkajući ih sa strane. Ostavi ih na ivicu stola i vrati se na stolicu. U žurbi se saplete o njenu nogu i tresnu zadnjicom na nju. Desnu ruku spusti na miša i poče da klikće. Raširenih očiju konektovala se na internet.
Prsti su stezali miša, klik-klik, zastoj na internetu, uzdah, nogama po podu, klik-klik, otvori se fejs. Nekoliko njih lajkovalo je njen status - I sad znam da je mudrije učiniti korak van sebe, nego proći milione kilometara u svojim grudima – Mika Antić. Jelena je napisala: Snažno! Milana: DDDDDD :), Anica: Suzu pustih… Dopisa svoj komentar: Znam, znam… pozzzz.
Brzo je prešla preko fotki. Ispod jedne Damjan je dao komentar: Kakva guza! Napisala je: Nego šta! Obukla cica tange! Kliknu na Damjanovu sliku da ode na njegov profil. Okačio je spot neke bluz grupe. Napisa: Dira me…. Pogleda njegove fotografije. Ispod jedne, očigledno iz kafane, napisa: Dobar provod, a? Zastade sa prstima na tastaturi, ne pomerajući pogled sa fotografije. Damjan sa još dva momka, otvorenih usta i nasmejani. Svako je u ruci držao čašu i svi su gledali u objektiv. Nagnu glavu u stranu, setno se zamislivši i uzdahnu. Trže se, izađe iz fejsa i otvori forum. Pogled joj prepliva od vrha na dole i zadrži se na jednoj temi. Klik-klik, otvori je i provrpolji na stolici. Zamišljeno pročita poslednje rečenice, a onda se namršti. Spusti ruke na tastaturu i poče ubrzano da kuca, glavom klimajući levo-desno.
- Ne mogu da verujem da si takva glupača, Lilihot! – napisa. Osmeh razvuče preko zuba.
Nekoliko trenutaka ništa, poče da dobuje nogama po podu, vrati se na fejs, klik-klik, ništa novo. Umanji stranicu na fejsu, ponovo otvori forum. Ništa. Uzdah.
Ode na stranicu sa vestima. Brzo je prelete pogledom, neke otvori da pročita opširnije, pa se nakon nekoliko redova vrati na glavnu stranu. Negde se zadrža na komentarima. Pređe na zanimljivosti. Zadrži se na vesti o nekom psu koji godinama bio vezan i iako je napokon pušten i dalje stoji ispred kućice kao da ga neki nevidljivi kanap i dalje steže. Bila je i slika psa koji stoji ispred kućice i gleda u objektiv, zaista bez lanca i konopca. Pas je buljio u objektiv, blago nagnute glave. Zastade pred tom slikom nekoliko trenutaka, onda odmahnu glavom, zatvori stranicu sa vestima i uveća stranicu fejsa. Ništa novo. Smanji je, uveća stranicu foruma. Novi postovi prepunili su stranicu i otvorena je sledeća. Nasmeši se. Prepliva pogledom od vrha strane na dole i pronađe svoj post. Ne mogu da verujem da si takva glupača! Nastavi da čita.
- Hej, ako ne možeš da se ponašaš civilizovano, onda ćuti. Ovde svako može da kaže svoje mišljenje, bez vređanja. – javi se Jani38.
- Ja sam samo rekla svoje mišljenje, zašto se neki ljudi toliko primaju, pa komentarišu i kad ih niko ne pita ništa! – vratila se Lilihot.
- Ma nisi ti kriva, Lili. Neki ljudi nisu za mrežu! – odgovorila je Jani38.
- Stvarno, svakakvi mogu da dođu ovde i uvrede te! – napisala je Modesty80.
- Ispade da ne smem ništa da kažem… - jadikovala je Lilihot.
- Ma ko sme tako da te vređa! Nismo mi zato na forumu! – pisala je Jani38.
- Ja mislim da je treba blokirati! – doda Modesty80.
Zadovoljno poče da klikće na strelicu levo, izađe iz foruma, sa sajta, sa interneta. Pred njom je stajala livada sa screensaver-a. Ostade da bulji u ekran smešeći se u svoj odraz na ekranu, kad neko pokuca na vrata i uđe. Ona i dalje gledala u ekran. Bio je to Damjan.
- Mogu li da uzmem ove predmete? – upita
- Da. – pogleda ga, a onda spusti glavu ka podu.
- Ok, ćao! – odgovori i ne pogledavši je, izađe.
- U pravu si, Maniac! Ljubim te, laku noć! – piše Elleny80.
- Pa znam. Ajd, da se spava. Laku noć svima!– odgovorila je.
Još je neko vreme sedela pred ekranom. Protrljala je oči sa blagim smeškom na usnama. Nakratko se zamislila, a onda klimnula glavom.
Dok je prala zube, gledala se u ogledalu. Blago je spustila kapke, kao da gleda kroz trepavice. Oborila je glavu i blago nasmejala kroz pastu koja joj je virila iz zuba. Ispere usta i skoči po aparat. Uslika sebe u toj pozi. Pogleda sliku, namršti se. Slika se ponovo. Opet se namršti…. Izbrisa slike, aparat odloži na veš-mašinu.
Ubrzano je promenila sve kanale na TV-u, ne zadržavši se ni na jednom, onda protrlja oči i ugasi ga. Pretrese na brzinu odeću iz ormara, izvadi sa police kratku zelenu suknju, svetlo oranž rolku, tanke čarape, kaiš. Odloži sve na stolicu, ugasi svetlo i leže da spava.
Dan je topao. Ona dolazi na posao. Ponaša se potpuno normalno. Seda na svoju stolicu, svi joj pridržavaju da sedne. Svi se osmehuju u nju, okružili su joj sto. Smeši se i ona njima. Krajičkom oka pogleda se u veliki prozor. Potpuno je gola. Nasmeši se i svom odrazu. Utom, poče da zvoni telefon. Poče da se osvrće, pogleda po stolu, na susednim stolovima, otvara fioke- trže se iz sna. Zvonio je budilnik. Isključi ga i protrlja oči. Lenjo se odvuče u kupatilo, češajući butinu i zevajući. Žmurila je na WC šolji i piškila, onda se trže i pusti vodu. Dok je prala zube, gledala se u ogledalo. Podočnjaci su bili tamni, ispod kapaka koje je jedva držala otvorene. Obrisa usta od paste i tromo se vrati u sobu.
Iz ormana izvuče farmerke i džemper. Na brzinu nabaci maskaru i sjaj za usne i izađe. Strese se na nagli udarac hladnog vazduha. Naiđe na stanicu baš u trenutku kad je stigao tramvaj. Utrča među prvima, uhvati mesto do prozora, ne osvrćući se. Klatila je glavom udarajući u staklo, ne pomerajući pogled od prozora. Nakon nekoliko stanica ustade, pređe do vrata i sačeka da tramvaj stane, ne gledajući nikoga. Kad tramvaj stade, lako izbroja dva stepenika i spusti se na trotoar. Sporo se vukući dođe do firme, uđe, siđe u suteren, prođe dugačak hodnik, pa uđe u kancelariju. Niko se nije ni osvrnuo, svako je sedeo za svojim stolom, zaronjen u papire, tek po neko promrlja „ha“ kad im reče „dobro jutro“. Sede za sto i zagleda se u ogromnu gomilu predmeta. Izbroja ih 21. Lenjo se uspravi u stolici i poče da radi. Kad je završila prvi, baci ga na slobodnu stranu stola. Još 20! Uradi ga i baci na prvu fasciklu. Još 19. Još 18. Još 17. Na još 16 je ustala i sa stočića u uglu uzela bokal i iz njega nasula vodu u čašu. Prinela je čašu ustima i više je ližući nego što je pila vodu, posmatrala je saksije na simsu. Posebno se zadržala na jednoj čija je biljka bukvalno bila zalepljena na prozorsko staklo. Pipci tog zelenog oktopoda pružali su se samo ka prozoru, ne obazirući se na ostatak kancelarije koji je bio prilično zamračen. Čak i one grane koje su visile ispod simsa izvijale su se iznad saksije, prema spasonosnom kvadratu svetlosti, bežeći od tmine u kojoj je bio i njen sto. Namršti se, odloži čašu i vrati se na mesto. Još 15…. Kada je završila sve predmete, zadovoljno ustade, pobaca fascikle ponovo jednu preko druge, a onda ih rukama poravna, lupkajući ih sa strane. Ostavi ih na ivicu stola i vrati se na stolicu. U žurbi se saplete o njenu nogu i tresnu zadnjicom na nju. Desnu ruku spusti na miša i poče da klikće. Raširenih očiju konektovala se na internet.
Prsti su stezali miša, klik-klik, zastoj na internetu, uzdah, nogama po podu, klik-klik, otvori se fejs. Nekoliko njih lajkovalo je njen status - I sad znam da je mudrije učiniti korak van sebe, nego proći milione kilometara u svojim grudima – Mika Antić. Jelena je napisala: Snažno! Milana: DDDDDD :), Anica: Suzu pustih… Dopisa svoj komentar: Znam, znam… pozzzz.
Brzo je prešla preko fotki. Ispod jedne Damjan je dao komentar: Kakva guza! Napisala je: Nego šta! Obukla cica tange! Kliknu na Damjanovu sliku da ode na njegov profil. Okačio je spot neke bluz grupe. Napisa: Dira me…. Pogleda njegove fotografije. Ispod jedne, očigledno iz kafane, napisa: Dobar provod, a? Zastade sa prstima na tastaturi, ne pomerajući pogled sa fotografije. Damjan sa još dva momka, otvorenih usta i nasmejani. Svako je u ruci držao čašu i svi su gledali u objektiv. Nagnu glavu u stranu, setno se zamislivši i uzdahnu. Trže se, izađe iz fejsa i otvori forum. Pogled joj prepliva od vrha na dole i zadrži se na jednoj temi. Klik-klik, otvori je i provrpolji na stolici. Zamišljeno pročita poslednje rečenice, a onda se namršti. Spusti ruke na tastaturu i poče ubrzano da kuca, glavom klimajući levo-desno.
- Ne mogu da verujem da si takva glupača, Lilihot! – napisa. Osmeh razvuče preko zuba.
Nekoliko trenutaka ništa, poče da dobuje nogama po podu, vrati se na fejs, klik-klik, ništa novo. Umanji stranicu na fejsu, ponovo otvori forum. Ništa. Uzdah.
Ode na stranicu sa vestima. Brzo je prelete pogledom, neke otvori da pročita opširnije, pa se nakon nekoliko redova vrati na glavnu stranu. Negde se zadrža na komentarima. Pređe na zanimljivosti. Zadrži se na vesti o nekom psu koji godinama bio vezan i iako je napokon pušten i dalje stoji ispred kućice kao da ga neki nevidljivi kanap i dalje steže. Bila je i slika psa koji stoji ispred kućice i gleda u objektiv, zaista bez lanca i konopca. Pas je buljio u objektiv, blago nagnute glave. Zastade pred tom slikom nekoliko trenutaka, onda odmahnu glavom, zatvori stranicu sa vestima i uveća stranicu fejsa. Ništa novo. Smanji je, uveća stranicu foruma. Novi postovi prepunili su stranicu i otvorena je sledeća. Nasmeši se. Prepliva pogledom od vrha strane na dole i pronađe svoj post. Ne mogu da verujem da si takva glupača! Nastavi da čita.
- Hej, ako ne možeš da se ponašaš civilizovano, onda ćuti. Ovde svako može da kaže svoje mišljenje, bez vređanja. – javi se Jani38.
- Ja sam samo rekla svoje mišljenje, zašto se neki ljudi toliko primaju, pa komentarišu i kad ih niko ne pita ništa! – vratila se Lilihot.
- Ma nisi ti kriva, Lili. Neki ljudi nisu za mrežu! – odgovorila je Jani38.
- Stvarno, svakakvi mogu da dođu ovde i uvrede te! – napisala je Modesty80.
- Ispade da ne smem ništa da kažem… - jadikovala je Lilihot.
- Ma ko sme tako da te vređa! Nismo mi zato na forumu! – pisala je Jani38.
- Ja mislim da je treba blokirati! – doda Modesty80.
Zadovoljno poče da klikće na strelicu levo, izađe iz foruma, sa sajta, sa interneta. Pred njom je stajala livada sa screensaver-a. Ostade da bulji u ekran smešeći se u svoj odraz na ekranu, kad neko pokuca na vrata i uđe. Ona i dalje gledala u ekran. Bio je to Damjan.
- Mogu li da uzmem ove predmete? – upita
- Da. – pogleda ga, a onda spusti glavu ka podu.
- Ok, ćao! – odgovori i ne pogledavši je, izađe.
Нема коментара:
Постави коментар