Slađana Golijanin: Sužnji

A, sužnji ste vi, kažete?
Pa, neka ste.
Zar vam već nije stalo
Da i nama ostavite malo?
Dugo ste i vi bili maženi,
Vreme je da odsad budete gaženi.
Eh, kako se ljutite?
Smešni ste, bolje da šutite!
Skinite veo svoje muke,
Umesto toga koristite ruke.
Pa budite ono što najbolje znate
I, ne brinite, uvek će da vas blate.
Kuda ste krenuli?
Vi k'o da ste skrenuli!
Vi biste da bežite?
Bolje da režite!
Psi ili šute ili reže,
A vas još i lanac steže.
Ne možete nigde, zar vam nije jasno?
Za žalopojke vaše odavno je kasno.
Stanite u red i zasučite rukave,
Da se zna šta sve sužnji prave.
Još ćete postati slavljeni, zar ne?
Al' kao što znate, ipak ne.
Budite zahvalni, mahniti psi!
Zar da vas hranimo mi?
Mi, koji smo bog i batina ovde!
Skidajte se do gole kože!
Likujte sada ako se ne plašite!
Bičevi sevaju oko vaše kite!
Ih, kako ste samo bedni tako, dole.
Za vas se više ni vaši ne mole.